Од губитника до приватника

Нек ово, заиста, остане међу нама. На њу су љубоморне маме запослених у „Политици”, јер им већ одрасла деца на недељном ручку спочитавају да она кува бољу домаћу супу и прави боље жито са шлагом.

Шалу на страну, радећи са завршеном графичком школом 15 година у одељењу фотослога, Мирјана Димитријевић није ни слутила да ће у животу морати да удовољава нервозним новинарима, захтевним уредницима, строгим директорима. Ни сањала да ће служити њихове уважене госте – председнике, премијере, министре, академике, политичаре, привреднике. Али нове технологије су јој угасиле радно место, а нове навике, после неколико година и стари ресторан друштвене исхране, у који је пребачена. Нашла се на новом почетку.

Мада јој је транзиција са непуних 40 година наменила другачију судбину није прихватила да буде њен губитник. Ипак, одлучила је да остане под кровом куће у којој је почела да ради: основала је своју самосталну угоститељску радњу, од дојучерашњих послодаваца изнајмила прво метар са метар за малу кафетерију, па онда још толико, а однедавно и нови простор у обновљеном интерном „Политикином” ресторану на 15. спрату који су гости назвали „Међу нама”. „МД кафе” је данас типично микропредузеће које запошљава четири радника и има своје сталне „абоненте”.

На месту дипломираног машинског инжењера Милорада Кркотића из Крагујевца, који је са готово шест деценија живота и 35 година радног стажа у „Застави”, и то на местима врло блиским директорским кабинетима, проглашен вишком, други би себи преписали – мировину. После неколико година проведених на чекању у чувеном ЗЗО, истог дана када је почетком прошлог септембра ова фирма угашена, Кркотић, иако, каже, „у души скојевац”, са једном млађом колегиницом – економистом, оснива приватно предузеће за техничко-економски консалтинг – „Менора КГ плус”. Као најбољи доказ да ни за бизнис никад није касно. Не жали се, посао иде добро, а међу клијентима је и доста предузетника – почетника којима су потребне информације, савети, стручна помоћ у изради бизнис планова и другим пословима којима нису вични.

Мирјана Димитријевић и Милорад Кркотић су по статистици на листи девет од стотину одраслих грађана Србије који пливају у раним предузетничким водама.

Иако људима са овдашњих простора, уљуљканим у старом економском миљеу, није лако уградити предузетнички чип, према Глобалном предузетничком мониторингу, Србија је по раној предузетничкој активности прилично високорангирана – на 16. месту у конкуренцији 42 земље. Само што је то код Срба, као и свуда у транзицији, последица више нужде него препознавања и коришћења пословних могућности, као у развијеном западном свету.

Ваљда и зато што тако створеним предузетницима од бизниса зависи гола егзистенција, лавовски се борећи да им фирмица што боље ради и број преживелих новоформираних предузећа прилично је висок – од 12 у првих 40 месеци опстане чак десет.

У сваком случају сектор малих и средњих предузећа и предузетника успео је да у протекле три године ублажи почетни транзициони удар: број запослених у великим фирмама смањен је у процесу реструктурисања за 145.210 радника, надокнађен је отварањем 153.929 нових радних места у сектору МСПП, од чега највише – 116.425 у микрофирмама (са до десет запослених), што се потврђује и у годишњим извештајима Европске комисије о напретку Србије у развоју сектора МСПП и примени принципа Европске повеље.

Могућности које нуди овај сектор и његов утицај на пословање привреде из године у годину све су већи. Бележећи и раст запослености и промет и бруто додату вредност и извоз, МСПП сектор постао је најрентабилнији, најпрофитабилнији и најконкурентнији део привреде, значајно утичући на побољшање њене ефикасности. Привреда Србије је у последње две године нето добиташ управо захваљујући рентабилном пословању МСПП, док су велика предузећа, гледано збирно, исказала нето губитак. МСПП су и профитабилнији од великих предузећа (њихова стопа профитабилности износи 38,6 а великих предузећа 37,7 одсто), при чему им рентабилност умањују само друштвена предузећа – губиташи у којима није завршен процес финансијске консолидације, констатује се, између осталог, у недавно објављеном Годишњем извештају о малим и средњим предузећима и предузетништву за 2007. годину, који су сачинили Министарство економије и регионалног развоја и Републички завод за развој, у сарадњи са Републичким заводом за статистику и Републичком агенцијом за развој малих и средњих предузећа и предузетништва, а према Евростатовој методологији.

Србија је, иначе, прошлу године, завршила са 296.086 малих и средњих предузећа и предузетника (који су приказани као микропредузећа) што је 99,7 одсто укупно регистрованих фирми у привреди Србије. У њима је крајем прошле године било запослено 906.669 или две трећине (65,5 одсто) радника у привреди и 40 одсто укупно запослених у Србији. Овај сектор се у међувремену и увећао, тако да је средином августа ове године пословало 318.000 предузећа – 102.042 привредна друштва и 216.703 предузетника.

Процењује се да је сектор МСПП у 2007. остварио 36 одсто у БДП Републике (око 30 одсто у 2004), да се на њега књижи две трећине укупног промета (4.107 милијарди динара) и готово 60 одсто бруто додате вредности (720 милијарди динара) нефинансијског сектора.

У трговини са светом овај сектор остварује две петине извоза и две трећине увоза Србије. МСПП извозници (њих 12.643 или око 97 одсто укупног броја извозника) извезли су робу вредну 226,2 милијарде динара (50,2 одсто вредности укупног извоза) а 21.839 МСПП увозника (97,8 свих увозника) остварило је око два пута већи увоз од великих предузећа (651,1 милијарду динара или 64,3 одсто укупног српског увоза).

Динамичан развој МСПП сектора од 2001. године, када је рецимо пословало 61.248 малих и 2.737 средњих предузећа до сада резултат је, како се оцењује у Извештају, побољшаних општих услова пословања и повећане правне сигурности а на резултате овог сектора утицала је интензивна инвестициона активност последњих година (овај сектор „вуче” 40 одсто укупних инвестиција у основна средства).

Међутим, и он има своје проблеме и ограничења, пре свега у структури по величини. Најбројнија су микро – 95,6 одсто, што указује на недовољан број и слаба економска снага средњих предузећа, која би требало да буду покретач развоја целокупног сектора и на потребу да што више микрофирми израсте у мале и средње. Када достигну одређену фазу развоја овим фирмама, примећују аналитичари МСПП сектора, фали још једна степеница до нивоа са кога би могле да се задужују под комерцијалним условима. Стога, како сазнајемо, држава, по угледу на Словачку, размишља о инјекцији за ова предузећа у виду еквити финансирања.

Такође, аналитичари бележе још једну дијагнозу овог сектора – недовољну интернационализацију или јасније неконкурентност изван граница земље. Две трећине спољнотрговинског дефицита иде на душу МСПП сектора, што указује на  потребу јачања технолошког осавремењавања, јачања продуктивности и конкурентности, уз наравно повећање нивоа знања предузетника и менаџерских вештина.

Посебан проблем је и регионална и гранска концентрација унутар сектора. У најразвијенијем Београду и најразвијенијем Јужнобачком округу послује око 40 одсто ових фирми (у метрополи чак трећина регистрованих), што је још један показатељ великих регионалних диспропорција и сигнал за чвршће повезивање политика и мера регионалног развоја и развоја МСПП сектора.

Посматрано по гранама, две трећине предузетника (66 одсто) послује у услужним делатностима, од чега се више од половине (37 одсто) бави трговином на велико и мало, док је у прерађивачкој индустрији регистровано 17, а у грађевинарству 7,6 процената.

Предуслов економско-финансијског јачања сектора МСПП је и отклањање многих баријера за убрзанији развој од административних до финансијских. После неколико година напретка у побољшању услова за пословање, Србија је 2007. стагнирала, чак и пала и на лествицама Светске банке и на ранг-листи Светског економског форума који мери конкурентност. У најкраћем, овде предузетници и даље троше много времена, нерава и новца и за отварање и за затварање фирме и за градњу и за савладавање увозних и извозних процедура и за наплату потраживања и за плаћање и даље високих државних дажбина. Тешко долазе и до послова у јавним набавкама који су резервисани за оне веће... И сасвим сигурно да би им, иако је доступност кредита заиста протеклих година значајно повећана, много би им значило успостављање нових институција, попут оних за кредитне гаранције и локалних развојних фондова....

Весна Јеличић
----------------------------------------------------------

Мало бизниса преко Интернета

По опремљености и употреби рачунара у пословању мала и средња предузећа Србије само незнатно заостају за колегама из ЕУ-27. Србија се изједначила са Мађарском, заостаје за Словенијом и прилично је боља од Румуније и Бугарске. Међутим, у коришћењу, као и типовима веза за приступ Интернету испод је просека и доста каска за већином чланица ЕУ.

Наиме, овдашња МСП највише се ослањају на спорији модемски приступ, што је главна препрека већем коришћењу Интернета за пословне потребе. Интернет најчешће користе за банкарске и финансијске услуге и праћење тржишта, док још недовољно електронски послују (купују и продају).