Суд за цео свет

Посланици српског парламента требало би да по хитном поступку ратификују владин Предлог закона о сарадњи са Међународним кривичним судом у Хагу, основаним Римским статутом 1998. године. Овај суд настао је сагласношћу воља суверених држава, а не као суд за Руанду и бившу Југославију Резолуцијом Савета безбедности УН, сталан је и надлежан за суђења за међународна кривична дела почињена на територији држава које су приступиле суду, или су их починили њихови држављани. Због тога се претпоставља да ће државе потписнице Статута остварити бољу сарадњу с њим него са садашњим Хашким трибуналом.

Како објашњавају правни стручњаци, намера је била да се створи суд за цео свет. Ако се, на пример, догоде дела, као што су се десила у бившој Југославији, током ратова или било где у свету, потребно је да постоји један суд који би био надлежан за та дела.

Међународни кривични суд (МКС) нема јурисдикцију над злочинима почињеним пре 1. јула 2002. године, када је Статут ступио на снагу, а у његову јурисдикцију укључена су кривична дела геноцида, ратних злочина и злочина против човечности. У Статуту је, такође, наведен и четврти злочин – агресија, али се, пре него што МКС добије јурисдикцију и за њега, државе морају сложити око дефиниције овог злочина, а то се може догодити 2009. године, на Првој ревизорској конференцији Римског статута.

Према Предлогу закона, о којем посланици српског парламента треба да се изјасне, Србију пред МКС-ом заступа стручно лице са професионалним искуством, које одређује влада. Једно од законских решења је и оно по којем се против окривљеног који је у Србији правноснажном пресудом ослобођен или осуђен, односно ако је донето решење о обустави поступка, не може покренути или водити поступак за исто кривично дело пред МКС-ом, осим ако су за то испуњени услови из Римског статута.

Према предложеним решењима, окривљени чију предају захтева Суд мора имати браниоца од првог саслушања и током целокупног трајања поступка предаје. Наша полиција је дужна да, на захтев МКС-а, ухапси окривљеног, а ако се он крије, или је у бекству, да предузме све потребне мере како би га пронашла и ухапсила. Како је предвиђено, Србија ће омогућити извршење казне затвора изречене пресудом МКС-а у одговарајућим установама у нашој земљи, на основу посебног споразума са Међународним кривичним судом.

Према слову закона, сви наши државни органи сарађују у потпуности и „у доброј вери са МКС-ом, ради пружања помоћи том суду”. Садржај захтева за пружање правне помоћи МКС-у, како је предвиђено, сматра се службеном тајном и може бити објављен у потпуности, или делимично, једино ради извршења захтева или због других важних околности и уз претходну дозволу МКС-а.

Како је предвиђено законом, изузетно, на захтев МКС-а, њиховим представницима може се дозволити да спроведу поједине радње на територији Србије, уз обавезно присуство лица које одреди министар правде. Предвиђен је и имунитет за судије, тужиоца, секретара и особље њихових канцеларија, када у Србији обављају послове од интереса за МКС. На захтев МКС-а, њима ће бити обезбеђен слободан пролаз преко територије наше земље, па и, ако треба, полицијска заштита. Представницима МКС-а забрањено је, међутим, ношење оружја у Србији, нити овде смеју да примењују принуду, ни да хапсе, као ни да примењују било коју принудну процесну радњу. Министарство правде може да одложи извршење захтева МКС-а за пружање правне помоћи, ако то налаже интерес кривичног поступка који се води у Србији за кривично дело обухваћено захтевом, заштита националних интереса и безбедности Србије и изјављени приговор ненадлежности или недопуштености покретања и вођења кривичног поступка пред МКС-ом.

Формирање овог суда је, иначе, иницирала група европских земаља, које је предводила Француска, са циљем да се ојачају механизми међународне правде и учини крај некажњивости. Међутим, иако је идеја била да се створи „суд за цео свет”, а не ад хок судови попут оног за бившу СФРЈ који не само у Србији већ и у свету многи правни експерти критикују због исполитизованости, неке од најмоћнијих држава одбиле су да потпишу Римски статут. Против оснивања овог суда гласали су Кина, Ирак, Израел, Либија, Катар, САД и Јемен. Израел и Јемен потписали су Статут, а потписала га је и тада одлазећа администрација америчког председника Била Клинтона, али је нови председник САД Џорџ Буш одмах обавестио Уједињене нације да „САД не сматрају да имају правне обавезе због овог потписа, што се уобичајено тумачи као повлачење потписа”. САД су овај поступак објасниле „страхом од исполитизованих поступака којима би могли бити изложени њихови војници”. За ступање на снагу Римског статута било је потребно да га ратификује 60 земаља, а закључно са 2006. годином ратификовале су га 104 државе.