Косовски зли дуси

Година у којој Запад очекује позитиван завршетак дијалога Београда и Приштине почела је једним инцидентом који показује колико запаљива политичка реторика може да мотивише острашћене националисте, и једним протестом који сведочи да део косовских Срба одбија послушност Београду.

Албанац за кога је потврђено да је припадник косовских снага безбедности из возила у покрету пуцао је на 11-годишњег српског дечака и његовог десет година старијег рођака док су путем код села Готовуша крај Штрпца носили бадњак. Обојица су завршили у болници у Грачаници.

Њихове ране нису опасне по живот, али су озледе суживоту Албанаца и Срба озбиљне.

Потврђују се предвиђања да усијана размена оптужби политичара у Београду и Приштини лако регрутује фанатизоване екстремисте и да сваки инцидент носи потенцијал да прерасте у опасан конфликт. Зашто би, да није тако, Албанац идентификован као Азем Куртај отворио ватру на дечака и младића који су на Бадњи дан кренули ка кући да би славили најрадоснији православни празник?

Мештани енклаве српске националности су одмах након рањавања блокирали локални пут између Штрпца и Урошевца. Приштина је послала јаке снаге у Готовушу, а преговори о уклањању барикада трајали су до касно у ноћ.

Активиран је давно разрађен сценарио. Сваки инцидент максимално искористити „за нашу ствар”. „Крваву Божић за Србе на Косову и Метохији”, писала је београдска штампа која је, супротно новинарском кодексу, објавила да се малолетни дечак зове Стефан. Приштински медији отворили су други фронт тврдећи да је Куртај, који је истог дана ухапшен, био провоциран.

Пуцњи код Штрпца стављени су у шири контекст Срба на Косову чију безбедност све чешће угрожавају хушкачке поруке које шаље Курти. Могао је косовски премијер да православни Божић верницима честита на српском, али он својим изјавама подстиче екстремизам.

Срби се осећају као грађани другог реда. Неповерење је огромно и тешко да ће га умањити то што је косовска полиција починиоцу одмах одредила притвор од 30 дана и што га тужилац терети за тешко убиство у покушају.

Два дана касније у Штрпцу је због догађаја на Бадњи дан организован велики скуп. Српска листа, филијала владајуће Српске напредне странке на северу Косова, још једном је покушала да украде дух спонтаног протеста с разлогом забринутих Срба. Елита листе себе је представљала као јединог борца за опстанак Срба на њиховим вековним огњиштима.

„Курти, децу ти нећемо опростити”, поручивао је транспарент док су званичници листе понављали да је циљ „диктаторског терора” Приштине застрашивање и протеривање Срба са КиМ. Онда се чуо и један други глас: директор школе у коју иде мали Стефан помирљиво је изјавио да верује у суживот са Албанцима.

Није то био једини раскорак који је разоткрио да Срби са Косова могу да имају своје визије решавања проблема са Албанцима и да одбацују да живе у страху који им уливају Курти и Српска листа.

Срби у Косовској Митровици организовали су сасвим редак скуп противљења „Куртијевој тортури”, недопустивој пасивности Кфора и „велеиздаји” председника Србије. „Вучићу, Космет те неће! Издао си нас! Нећемо ни твоју ЗСО! Продао си нас!”, парола је коју су истакли демонстранти. Са протеста је поручено да „моле званични Београд да саслуша људе који овде живе, а који су уцењени и боје се”.

Почело је уочи Нове године, када су на састанку са Вучићем у Рашки, представници косовских Срба били против уклањања барикада по путевима подигнутих због упада специјалних косовских снага на север, супротно међународним договорима.

Запад је од обе стране тражио да се тензија спусти: да се Куртијеви специјалци повуку, а да Срби после 20 дана демонтирају барикаде и врате се у косовске институције. Срби су захтевали да Курти коначно крене да испуњава равно десет година стару обавезу из Бриселског споразума о оснивању Заједнице српских општина. То је и захтев око којег је Вучић последњих недеља добио јасну подршку Запада, али председник Србије остао је усамљен у ставу да прво треба са путева по северу Косова уклонити камионе и грађевинске машине, а да ће се после видети шта може да уради дипломатија.

Два запаљена камиона јасно су сведочила о растућем незадовољству Вучићем који је себе спасао притисака са Запада, али Србима са севера није донео ништа конкретно.

Могу из Српске листе да тврде да иза „циркузаната” у Косовској Митровици стоје опозициони лидери. Могу и прорежимски медији да прећуте окупљање у Косовској Митровици које нарушава командно јединство Срба постројених да кличу Вучићу и Српској листи, али нешто постаје јасно:

Срби на Косову, посебно са севера, нису хомогенизовани како се то до сада представљало, а бројка од 98 процената којима је Српска листа добила последње изборе открива озбиљне политичке манипулација. Косовски Срби су све мање спремни да слепо следе директиве из Београда где ће пажљивије морати да слушају шта све имају да кажу они за чију се судбину боре.

Ствари лако измакну контроли, иако и Вучић и Курти мисле да држе командне палице уверени да се њихов дуговечни дуел одвија у безбедним условима бриселске дипломатске лабораторије.

Курти није повукао обарач, али је на даљину управљао руком која је пуцала код Штрпца. Провокативно је слао јединице Росу на север Косова. Вучић није седео за воланом камиона који су запречили путеве, али није учинио ништа да их заустави. Наређивао је највећи степен борбене готовости Војске Србије.

И један и други ће то порицати, али сносе одговорност и за инциденте каквих ће још бити. Тешко је очекивати да ће таква двојица успети ишта да се договоре. Европљани и Американци потцењују снагу истеривача балканских злих духова.