Kosovski zli dusi

Godina u kojoj Zapad očekuje pozitivan završetak dijaloga Beograda i Prištine počela je jednim incidentom koji pokazuje koliko zapaljiva politička retorika može da motiviše ostrašćene nacionaliste, i jednim protestom koji svedoči da deo kosovskih Srba odbija poslušnost Beogradu.

Albanac za koga je potvrđeno da je pripadnik kosovskih snaga bezbednosti iz vozila u pokretu pucao je na 11-godišnjeg srpskog dečaka i njegovog deset godina starijeg rođaka dok su putem kod sela Gotovuša kraj Štrpca nosili badnjak. Obojica su završili u bolnici u Gračanici.

Njihove rane nisu opasne po život, ali su ozlede suživotu Albanaca i Srba ozbiljne.

Potvrđuju se predviđanja da usijana razmena optužbi političara u Beogradu i Prištini lako regrutuje fanatizovane ekstremiste i da svaki incident nosi potencijal da preraste u opasan konflikt. Zašto bi, da nije tako, Albanac identifikovan kao Azem Kurtaj otvorio vatru na dečaka i mladića koji su na Badnji dan krenuli ka kući da bi slavili najradosniji pravoslavni praznik?

Meštani enklave srpske nacionalnosti su odmah nakon ranjavanja blokirali lokalni put između Štrpca i Uroševca. Priština je poslala jake snage u Gotovušu, a pregovori o uklanjanju barikada trajali su do kasno u noć.

Aktiviran je davno razrađen scenario. Svaki incident maksimalno iskoristiti „za našu stvar”. „Krvavu Božić za Srbe na Kosovu i Metohiji”, pisala je beogradska štampa koja je, suprotno novinarskom kodeksu, objavila da se maloletni dečak zove Stefan. Prištinski mediji otvorili su drugi front tvrdeći da je Kurtaj, koji je istog dana uhapšen, bio provociran.

Pucnji kod Štrpca stavljeni su u širi kontekst Srba na Kosovu čiju bezbednost sve češće ugrožavaju huškačke poruke koje šalje Kurti. Mogao je kosovski premijer da pravoslavni Božić vernicima čestita na srpskom, ali on svojim izjavama podstiče ekstremizam.

Srbi se osećaju kao građani drugog reda. Nepoverenje je ogromno i teško da će ga umanjiti to što je kosovska policija počiniocu odmah odredila pritvor od 30 dana i što ga tužilac tereti za teško ubistvo u pokušaju.

Dva dana kasnije u Štrpcu je zbog događaja na Badnji dan organizovan veliki skup. Srpska lista, filijala vladajuće Srpske napredne stranke na severu Kosova, još jednom je pokušala da ukrade duh spontanog protesta s razlogom zabrinutih Srba. Elita liste sebe je predstavljala kao jedinog borca za opstanak Srba na njihovim vekovnim ognjištima.

„Kurti, decu ti nećemo oprostiti”, poručivao je transparent dok su zvaničnici liste ponavljali da je cilj „diktatorskog terora” Prištine zastrašivanje i proterivanje Srba sa KiM. Onda se čuo i jedan drugi glas: direktor škole u koju ide mali Stefan pomirljivo je izjavio da veruje u suživot sa Albancima.

Nije to bio jedini raskorak koji je razotkrio da Srbi sa Kosova mogu da imaju svoje vizije rešavanja problema sa Albancima i da odbacuju da žive u strahu koji im ulivaju Kurti i Srpska lista.

Srbi u Kosovskoj Mitrovici organizovali su sasvim redak skup protivljenja „Kurtijevoj torturi”, nedopustivoj pasivnosti Kfora i „veleizdaji” predsednika Srbije. „Vučiću, Kosmet te neće! Izdao si nas! Nećemo ni tvoju ZSO! Prodao si nas!”, parola je koju su istakli demonstranti. Sa protesta je poručeno da „mole zvanični Beograd da sasluša ljude koji ovde žive, a koji su ucenjeni i boje se”.

Počelo je uoči Nove godine, kada su na sastanku sa Vučićem u Raški, predstavnici kosovskih Srba bili protiv uklanjanja barikada po putevima podignutih zbog upada specijalnih kosovskih snaga na sever, suprotno međunarodnim dogovorima.

Zapad je od obe strane tražio da se tenzija spusti: da se Kurtijevi specijalci povuku, a da Srbi posle 20 dana demontiraju barikade i vrate se u kosovske institucije. Srbi su zahtevali da Kurti konačno krene da ispunjava ravno deset godina staru obavezu iz Briselskog sporazuma o osnivanju Zajednice srpskih opština. To je i zahtev oko kojeg je Vučić poslednjih nedelja dobio jasnu podršku Zapada, ali predsednik Srbije ostao je usamljen u stavu da prvo treba sa puteva po severu Kosova ukloniti kamione i građevinske mašine, a da će se posle videti šta može da uradi diplomatija.

Dva zapaljena kamiona jasno su svedočila o rastućem nezadovoljstvu Vučićem koji je sebe spasao pritisaka sa Zapada, ali Srbima sa severa nije doneo ništa konkretno.

Mogu iz Srpske liste da tvrde da iza „cirkuzanata” u Kosovskoj Mitrovici stoje opozicioni lideri. Mogu i prorežimski mediji da prećute okupljanje u Kosovskoj Mitrovici koje narušava komandno jedinstvo Srba postrojenih da kliču Vučiću i Srpskoj listi, ali nešto postaje jasno:

Srbi na Kosovu, posebno sa severa, nisu homogenizovani kako se to do sada predstavljalo, a brojka od 98 procenata kojima je Srpska lista dobila poslednje izbore otkriva ozbiljne političke manipulacija. Kosovski Srbi su sve manje spremni da slepo slede direktive iz Beograda gde će pažljivije morati da slušaju šta sve imaju da kažu oni za čiju se sudbinu bore.

Stvari lako izmaknu kontroli, iako i Vučić i Kurti misle da drže komandne palice uvereni da se njihov dugovečni duel odvija u bezbednim uslovima briselske diplomatske laboratorije.

Kurti nije povukao obarač, ali je na daljinu upravljao rukom koja je pucala kod Štrpca. Provokativno je slao jedinice Rosu na sever Kosova. Vučić nije sedeo za volanom kamiona koji su zaprečili puteve, ali nije učinio ništa da ih zaustavi. Naređivao je najveći stepen borbene gotovosti Vojske Srbije.

I jedan i drugi će to poricati, ali snose odgovornost i za incidente kakvih će još biti. Teško je očekivati da će takva dvojica uspeti išta da se dogovore. Evropljani i Amerikanci potcenjuju snagu isterivača balkanskih zlih duhova.