Приватно обезбеђење мора да има лиценцу за рад

Сарадња полиције и приватног обезбеђења требало би да буде боља, а судови још нису навикнути на примену Закона о приватном обезбеђењу и Закона о детективској делатности, који омогућавају физичку и техничку, контрадиверзиону, противпожарну и заштиту на раду, указали су стручњаци из области безбедности, мајор полиције Бранко Лештанин и професор Криминалистичко-полицијског универзитета др Жељко Никач.

На катедри „Право на живот” Копаоничке школе природног права, они су подсетили да је Србија 2013. донела кровне законе у области приватног обезбеђења, али је примена тих прописа отпочела тек 2017. године, после усвајања низа подзаконских аката, који регулишу детаље.

Напоменули су да је уређен поступак обавезног лиценцирања физичких лица и привредних субјеката, који је неопходан да би могли да се баве овом делатношћу на законит, професионалан и одговоран начин.

За грађане је важно да знају да припадници приватног обезбеђења сарађују са полицијом и имају слична овлашћења у примени силе као и полиција, али само у време када прате штићено лице и обезбеђују објекат.

Ватрено оружје у овим приликама може се употребити једино у случајевима нужне одбране и крајње нужде. МУП Србије има контролну и надзорну улогу над радом приватног обезбеђења.

– Посебно се проверавају употреба средстава принуде, начин чувања и ношења ватреног оружја, психофизичка способност радника, оспособљеност за руковање оружјем, чување података, вођење потребних евиденција. Након контроле и надзора обавезно се сачињавају записници и налажу мере за отклањање евентуалних недостатака – навели су Никач и Лештанин у заједничкој анализи.

Поред МУП-а контролу и надзор над радом приватног обезбеђења обављају и поједине инспекцијске службе у оквиру својих надлежности.

– Активности приватног обезбеђења пре свега зависе од захтева на тржишту али и од правног оквира. Увођењем обавезе да одређене објекте критичне инфраструктуре осигурава приватно обезбеђење – држава је знатно утицала на усмеравање активности овог обезбеђења. Тако се обавезно чувају одређени објекти важни за одбрану земље или генерално за Србију као државу, зграде органа локалне самоуправе, отворени и затворени објекти већег капацитета који су намењени окупљању грађана, тржни центри, одређена саобраћајна инфраструктура – рекао је др Никач.

Физичко обезбеђење банака, финансијских институција, транспорта новца и других вредности – данас су најучесталије активности приватних агенција, а такође и редарска делатност на јавним окупљањима и спортским приредбама, где полиција добија секундарну улогу.

– Долазак страних инвеститора на тржиште Србије и изградња нових фабрика и саобраћајне инфраструктуре доводи до додатног ангажовања приватног обезбеђења на чувању машина и опреме која се користи у изградњи. Већина нових страних инвеститора ангажовала је приватно обезбеђење за контролу приступа фабричким постројењима, што је са аспекта безбедности веома позитиван тренд – казао је наш саговорник.

Приватно обезбеђење у својим кућама могу да приуште само они који су имућни, али све је већи број станова, кућа и фирми који су увели видео-надзор и аларме, који су се у пракси показали као најекономичнији.

– Требало би унапредити сарадњу представника приватног обезбеђења са припадницима полиције који покривају област приватне безбедности, што је значајно за кориснике услуга и заједницу. Потребна је боља сарадња и координација приликом обезбеђења јавних манифестација – спортских сусрета, културних догађаја, политичких и других скупова, као и чувања важнијих објеката, као што су школе, обданишта, привреда, али и особа које су јавне личности. Треба сачињавати садржајније планове обезбеђења конкретних догађаја и активности – навео је професор Никач.

Када је реч о евентуалним изменама закона о у овој области, нагласио је да је неопходно пратити примену норми у пракси и консултовати и оне који пружају и оне који користе услуге приватног обезбеђења.

Историјски корени

Потреба за додатном заштитом живота, тела и имовине развила је сектор приватног обезбеђења на западу још у 19. веку, указао је професор Никач. У Паризу је 1812. формирана приватна бригада безбедности са неколико агената и филијалама у другим градовима Француске. У САД је 1850. године основана прва приватна детективска агенција, која је пружала услуге у заштити путева и пруга, гоњењу одметника, али је водила рачуна и о безбедности председника државе.

Међутим, претече приватне безбедности налазе се још у средњовековној Србији, напомиње професор, у време цара Душана, када су локалне власти организовале страже ради чувања села и путева од пљачкаша, гоњења разбојника и накнаде штете.