Обама изабрао Бајдена

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. августа – Барак Обама (47) потврдио је сопствену оригиналност – смањивањем ове особине, која му је досад битно помогла да постане демократски кандидат за председника САД. За потпредседничког партнера данас је именовао ветерана Џозефа Џоа Бајдена (65), сенатског колегу из Делавера, дајући тако кључну кадровску предност – стратешком искуству и страначком континуитету над својим дуго најављиваним променама у вашингтонском распореду моћи.

Оваквом одлуком Обама је пре свега, по тумачењу већине водећих аналитичара и медија, уважио – изборну реалност. У своју формулу уврстио је, кажу, личност за коју верује да ће му помоћи да победи републиканског ривала, суперветерана Џона Мекејна (за шест дана пуни 72 године) који је последњих недеља смањио Обамину анкетну предност – добрим делом због „веће уверљивости у наступу према светским безбедносним и дипломатским изазовима” – на ниво статистичке релативности од само три процента.

Као дугогодишњи ауторитет у профилисању америчког глобалног курса, Бајден – садашњи шеф сенатског Комитета за спољне односе – требало би, како се рачуна, да смањи ту Обамину локалну мањкавост. Експерти широм света одмах су почели да из тога извлаче поруке за своје земље.

Српском виђењу балканских заплета и расплета, Бајденов успон – појачава искушења. Важи, наиме, за једног од најенергичнијих и најистрајнијих заговорника вашингтонских приступа с којим се Београд не слаже.

Бајден је, наиме, један од најупорнијих поборника независности Косова. Прошлог марта је казао да је суверенитет Србије над том покрајином само „сувенир њене империјалне славе” и поздравио чињеницу да је Америка била међу првим земљама које су признале приштинску декларацију независности. Претходно се својски залагао да Косово постане држава, уз образложење да је то „једна од ретких територија с муслиманском већином где Американце не само да воле него их и обожавају”, и да ће „подршка Вашингтона државности Косова допринети да антиамерички настројени исламски свет схвати да му САД помажу”, бар местимично. „Сваки покушај Београда да посеје хаос на северном Косову или у босанској Републици Српској, треба да добије брз и одлучан одговор ЕУ и НАТО”, додао је у наступу пре пола године...

Такав Бајденов ангажман очигледно није био пресудан за опредељивање Обаме, иако у свом Илиноису, као и у другим савезним државама – као што је Охајо – рачуна с подршком српске дијаспоре. Најважније му је, наравно, да победи на изборима, за шта му је потребно да ублажи отпор присталица Хилари Клинтон, која му је 17 месеци била љута супарница.

У именовању Бајдена за партнера у председничким изборима, Обама се, сматрају познаваоци, руководио принципом – учвршћења сопственог на рачун противничког табора. Испунио је очекивања да ће као „јуноша” и први црнац (заправо мелез – изданак кенијског имигранта и овдашње белкиње) с реалним изгледима да се домогне кормила Беле куће, за свог „сапутника” одабрати – „прекаљеног белца”.  

Није, међутим, тиме избегао јака искушења. Присталице Клинтонове ће се, како показују истраживања, поприлично љутити што није њу узео за потпредседничког партнера, пошто га је, иако поражена, победила у „кључним државама”, па чак припрећују – апстиненцијом на биралиштима и гласањем за Мекејна.

Одређивање кандидата за потпредседника сматра се сада као једно од најважнијих у модерној историји САД. Оба актуелна председничка фаворита важе, истиче се, за „врло ризичне категорије”. Обами је, понавља се, појачано обезбеђење под претпоставком да би расисти могли да му живот угрозе атентатом, док будућност Мекејна (који још није одредио ко ће му бити потенцијално државничко „друго ја”) неизвесном чине биологија (најстарији евентуални председник САД у првом мандату) и медицина (лечен од рака коже).

У таквим „запитаностима”, улога потпредседника могла би да буде пресудна за изјашњавање бирача. Хроничари се засад задржавају на поређењу између Бајдена и чинодејствујућег „другог човека” у хијерархији САД и налазе сличности у два супарничка табора.

Кажу, тако, да је Обамин кандидовани потпредседник искуснији од њега у спољним пословима као што је то био вишеструко испробани Ричард Чејни (сада 67), кад га је Џорџ Буш Млађи убацио у своју државничку изборну формулу. Налазе, такође, да се ни Бајден, због година, као ни Чејни (и због срчаних обољења), не би кандидовао за наследника (ако Обама победи и буде реизабран) на челу Беле куће…

Посматрачи примећују да је Обама свог члана у изборном тандему објавио данас у зору, у глуво доба, око три сата ујутру по овдашњем времену, и то посредством Интернета, избегавши да ексклузивност подари главним, традиционалним, медијима. То показује да се „нешто битно мења у опхођењу с јавношћу”, али, с обзиром на наименовање потпредседника, више него у суштини. Превладава, рекло би се, потреба да се победи на изборима, при чему се потврђује да су смернице спољне политике САД – упркос разликама између Обаме и Мекејна око Ирака, где је први за поступно повлачење а други за останак америчких трупа „до победе” – категорије које се најтеже суштински мењају.

Грузијска криза избија, при том, у први план. Као – повећање шанси Мекејна, који важи за „јастреба”, а за каквог слови и Бајден као „десна рука голубичастог Обаме”…