Obama izabrao Bajdena

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23. avgusta – Barak Obama (47) potvrdio je sopstvenu originalnost – smanjivanjem ove osobine, koja mu je dosad bitno pomogla da postane demokratski kandidat za predsednika SAD. Za potpredsedničkog partnera danas je imenovao veterana Džozefa Džoa Bajdena (65), senatskog kolegu iz Delavera, dajući tako ključnu kadrovsku prednost – strateškom iskustvu i stranačkom kontinuitetu nad svojim dugo najavljivanim promenama u vašingtonskom rasporedu moći.

Ovakvom odlukom Obama je pre svega, po tumačenju većine vodećih analitičara i medija, uvažio – izbornu realnost. U svoju formulu uvrstio je, kažu, ličnost za koju veruje da će mu pomoći da pobedi republikanskog rivala, superveterana Džona Mekejna (za šest dana puni 72 godine) koji je poslednjih nedelja smanjio Obaminu anketnu prednost – dobrim delom zbog „veće uverljivosti u nastupu prema svetskim bezbednosnim i diplomatskim izazovima” – na nivo statističke relativnosti od samo tri procenta.

Kao dugogodišnji autoritet u profilisanju američkog globalnog kursa, Bajden – sadašnji šef senatskog Komiteta za spoljne odnose – trebalo bi, kako se računa, da smanji tu Obaminu lokalnu manjkavost. Eksperti širom sveta odmah su počeli da iz toga izvlače poruke za svoje zemlje.

Srpskom viđenju balkanskih zapleta i raspleta, Bajdenov uspon – pojačava iskušenja. Važi, naime, za jednog od najenergičnijih i najistrajnijih zagovornika vašingtonskih pristupa s kojim se Beograd ne slaže.

Bajden je, naime, jedan od najupornijih pobornika nezavisnosti Kosova. Prošlog marta je kazao da je suverenitet Srbije nad tom pokrajinom samo „suvenir njene imperijalne slave” i pozdravio činjenicu da je Amerika bila među prvim zemljama koje su priznale prištinsku deklaraciju nezavisnosti. Prethodno se svojski zalagao da Kosovo postane država, uz obrazloženje da je to „jedna od retkih teritorija s muslimanskom većinom gde Amerikance ne samo da vole nego ih i obožavaju”, i da će „podrška Vašingtona državnosti Kosova doprineti da antiamerički nastrojeni islamski svet shvati da mu SAD pomažu”, bar mestimično. „Svaki pokušaj Beograda da poseje haos na severnom Kosovu ili u bosanskoj Republici Srpskoj, treba da dobije brz i odlučan odgovor EU i NATO”, dodao je u nastupu pre pola godine...

Takav Bajdenov angažman očigledno nije bio presudan za opredeljivanje Obame, iako u svom Ilinoisu, kao i u drugim saveznim državama – kao što je Ohajo – računa s podrškom srpske dijaspore. Najvažnije mu je, naravno, da pobedi na izborima, za šta mu je potrebno da ublaži otpor pristalica Hilari Klinton, koja mu je 17 meseci bila ljuta suparnica.

U imenovanju Bajdena za partnera u predsedničkim izborima, Obama se, smatraju poznavaoci, rukovodio principom – učvršćenja sopstvenog na račun protivničkog tabora. Ispunio je očekivanja da će kao „junoša” i prvi crnac (zapravo melez – izdanak kenijskog imigranta i ovdašnje belkinje) s realnim izgledima da se domogne kormila Bele kuće, za svog „saputnika” odabrati – „prekaljenog belca”.  

Nije, međutim, time izbegao jaka iskušenja. Pristalice Klintonove će se, kako pokazuju istraživanja, poprilično ljutiti što nije nju uzeo za potpredsedničkog partnera, pošto ga je, iako poražena, pobedila u „ključnim državama”, pa čak priprećuju – apstinencijom na biralištima i glasanjem za Mekejna.

Određivanje kandidata za potpredsednika smatra se sada kao jedno od najvažnijih u modernoj istoriji SAD. Oba aktuelna predsednička favorita važe, ističe se, za „vrlo rizične kategorije”. Obami je, ponavlja se, pojačano obezbeđenje pod pretpostavkom da bi rasisti mogli da mu život ugroze atentatom, dok budućnost Mekejna (koji još nije odredio ko će mu biti potencijalno državničko „drugo ja”) neizvesnom čine biologija (najstariji eventualni predsednik SAD u prvom mandatu) i medicina (lečen od raka kože).

U takvim „zapitanostima”, uloga potpredsednika mogla bi da bude presudna za izjašnjavanje birača. Hroničari se zasad zadržavaju na poređenju između Bajdena i činodejstvujućeg „drugog čoveka” u hijerarhiji SAD i nalaze sličnosti u dva suparnička tabora.

Kažu, tako, da je Obamin kandidovani potpredsednik iskusniji od njega u spoljnim poslovima kao što je to bio višestruko isprobani Ričard Čejni (sada 67), kad ga je Džordž Buš Mlađi ubacio u svoju državničku izbornu formulu. Nalaze, takođe, da se ni Bajden, zbog godina, kao ni Čejni (i zbog srčanih oboljenja), ne bi kandidovao za naslednika (ako Obama pobedi i bude reizabran) na čelu Bele kuće…

Posmatrači primećuju da je Obama svog člana u izbornom tandemu objavio danas u zoru, u gluvo doba, oko tri sata ujutru po ovdašnjem vremenu, i to posredstvom Interneta, izbegavši da ekskluzivnost podari glavnim, tradicionalnim, medijima. To pokazuje da se „nešto bitno menja u ophođenju s javnošću”, ali, s obzirom na naimenovanje potpredsednika, više nego u suštini. Prevladava, reklo bi se, potreba da se pobedi na izborima, pri čemu se potvrđuje da su smernice spoljne politike SAD – uprkos razlikama između Obame i Mekejna oko Iraka, gde je prvi za postupno povlačenje a drugi za ostanak američkih trupa „do pobede” – kategorije koje se najteže suštinski menjaju.

Gruzijska kriza izbija, pri tom, u prvi plan. Kao – povećanje šansi Mekejna, koji važi za „jastreba”, a za kakvog slovi i Bajden kao „desna ruka golubičastog Obame”…