НАТО гомила снаге у Црном мору

Специјално за „Политику”
Москва, 23. августа – Руска војска се повукла из Грузије; Црноморска флота се без инцидената вратила у Севастопољ; Едуарад Кокојти стигао у Москву да лично затражи од Медведева признање независности Јужне Осетије; Ситуација се, на једној страни смирује (већ неколико дана се не пуца), на другој се све више заоштрава. Антун Ноговицин, заменик начелника Генералштаба Русије, данас је изјавио да се у Црном мору повећава група бродова војнопоморских снага НАТО-а и да то води даљем заоштравању ситуације. Према његовим речима, тамо су се већ налазили бродови шпанске и немачке војне морнарице, а сада су им се придружили једна пољска фрегата и један амерички носач мина.

Јуче је кроз Босфор прошао носач мина војне морнарице Сједињених Држава „Мек Фаул”. Према званичним подацима, он носи хуманитарну помоћ Грузији. Очекује се да му се ускоро придружи и брод„Далас” и један командни брод Шесте флоте, такође са хуманитарном помоћи.

Ноговицин сматра да грузијска молба да јој се помогне да обнови оружане снаге сведочи о припреми нове агресије на непризнате републике Јужну Осетију и Абхазију. Према подацима које има руски Генералштаб, грузијска војска се групише у централном делу земље и спрема за даља војна дејства. Између осталог, каже Ноговицин, грузијске специјалне службе организују тајна складишта у којима се скрива муниција за извођење диверзија на територији Јужне Осетије и рејона који се с њом граниче.

Ноговицин је данас поновио да се руска регуларна војска сасвим повукла из Грузије 22. августа до 20 сати и 30 минута, али је додао да је војска остала у грузијској луци Поти. „Патролирање је форма прописана међународним споразумима. Поти не спада у зону безбедности. Али то не значи да ћемо седети иза ограде и гледати како се они возају „хамерима”, рекао је генерал очигледно алудирајући на заробљавање групе од 20 грузијских војника у џиповима америчке производње.

Парламент Грузије продужио је ратно стање у земљи до 8. септембра на иницијативу председника Сакашвилија који је захтев образложио чињеницом да је руска војска остала у Грузији. Давид Дарчиашвили, председник комитета за питање евроинтеграција грузијског парламента, изјавио је новинарима да „руска војска наставља да контролише низ стратешки важних територија” и да то значи да се „ратна дејства окупационе војске настављају”.

Повлачењем руске војске нису задовољени ни Париз и Вашингтон. Проблем је у такозваној тампон-зони коју је руска војска поставила око Јужне Осетије и Абхазије. Према речима Ноговицина, зоне су сасвим легитимне и у складу са одредбама споразума о мировним снагама у зони јужноосетијског конфликта из 1992. године и са „шест принципа” које су осмислили председници Русије и Француске.
Ноговицин је скренуо пажњу новинара на јучерашњу изјаву Џозефа Бајерлија, амбасадора САД у Русији, да је реакција Русије у заштити њених мировњака била основана, „што говори о томе да Вашингтон признаје да агресор није Русија него Грузија”, као и на изјаву заменика министра одбране Грузије „Фајненшел тајмсу” да „грузијска војска није била спремна за контраудар руске војске”, што представља јасан доказ ко је агресор.
Руска војска је у зони одговорности мировних снага формирала по 18 посматрачких пунктова у две линије. По 10 пунктова постављено је дуж административних граница, а по осам у дубини територије Грузије у тзв. тампон-зонама.
Према речима Ноговицина, у Абхазији ће бити 2.142 руских мировњака са 127 оклопних возила и четири хеликоптера, а број мировњака у Јужној Осетији још није одређен и зависиће „од ситуације”, с тим што ће на пунктовима бити 452 војника на обе линије.

Едуард Кокојти, председник непризнате републике Јужне Осетије, стигао је у Москву са „обраћањем” руководству Русије да призна независност републике. Документ је у четвртак прихваћен на општенародном митингу у Цхинвалију, а у петак га је подржао парламент републике.

Дмитриј Козак, министар за регионални развој Русије изјавио је јуче да ће Русија, „највероватније, ипак подржати молбу Јужне Осетије за признање независности”.