Велико интересовање студената за курсеве о Холокаусту

Студенти основних, мастер и докторских студија свих универзитета у земљи могу се путем гугл упитника пријавити на бесплатне курсеве, које и ове академске године организује Центар за студије сећања, при Универзитету у Крагујевцу, у оквиру Студија Холокауста, које спроводе већ другу сезону. Поред академских предавања, која о страдању Јевреја, али и Срба и Рома у току Другог светског рата, у оквиру пет курсева држе професори из Новог Сада и Београда, као и лане, биће организоване и јавне трибине.

На јесен је планирано објављивање зборника дела студената који су похађали курсеве и дали свој допринос изучавању Холокауста писањем академских радова, најављује за наш лист професорка француске књижевности 19. и 20. века на крагујевачком Филолошко-уметничком факултету (ФИЛУМ) др Катарина Мелић, управник Центра за студије сећања. Предавања почињу са другим семестром, 26. фебруара, и биће организована викендом у просторијама Универзитета у Крагујевцу, а за студенте који не буду у могућности да им физички присуствују, биће омогућен приступ путем конференцијских алатки. Мелићева напомиње да могућност приступа на даљину одговара студентима ван Крагујевца, па су у првом семестру, међу 64 пријављена академца, имали студенте из Новог Сада и Београда.

Она истиче да су полазници курсева у претходној академској години препознали значај Студија Холокауста и да их је највише са крагујевачког ФИЛУМ-а и Правног факултета, али да курсеве похађају и свршени студенти и већ пословно остварени грађани, којима је приступ такође дозвољен. Мелићева је поносна што су ове године дотакли ширу студентску популацију, као што су академци Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, или са крагујевачког Економског факултета који су препознали значај у учењу о сефардској заједници.

– О великом интересовању сведочи и 96 положених испита прошлогодишњих полазника. Приредили смо четири јавна предавања и филмско вече у сарадњи са Студентским културним центром. На овим курсевима ми, професори, спознајемо пропусте српског система образовања и увиђамо да студенти веома мало знају о Холокаусту, али и свим логорима у Србији, Старом сајмишту, Тополским шупама, на пример. Имамо велику подршку ректора проф. др Ненада Филиповића и декана ФИЛУМ-а, проф. мр Зорана Комадине. Идемо ка успостављању дугорочног програма Студија Холокауста и његовој акредитацији. Овај је неакредитован, али студентима који похађају курсеве, остварени резултати, сходно правилнику о вредновању ваннаставних активности, бивају унети у додатак дипломи – наглашава проф. Мелић.

Сем њених предавања о постмодерном роману и историји Холокауста, са крагујевачког универзитета курс држи проф. др Драган Бошковић. Са Универзитета у Београду о сефардској култури на Балкану и Холокаусту курс држи проф. др Јелена Ердељан, а о јеврејској визуелној култури од еманципације до Холокауста проф. др Вук Даутовић. Проф. др Милена Драгићевић Шешић, са Универзитета уметности у главном граду, студентима говори о култури сећања и политици заборава.

Курсеви пружају теоријске и искуствене увиде у суштину и недостатке културних политика у области културе сећања и упућују их у политике заборава. Тиме им развијају критичко мишљење, аналитичке вештине, упућују их у писање препорука. Студенти ће дискутовати и развити своје идеје о новим праксама које би могле да се примене у културним и образовним установама попут музеја, места сећања, школа, али и на јавним комеморацијама. Посебно ће у центру пажње бити начин памћења локалне заједнице, укључујући и дигитално сећање. Овако конципиране студије биле би први пут акредитоване у Србији, а битно је што су покренуте у Крагујевцу.

– Циљ нам је да оваквом делатношћу Крагујевац са својом историјом у 20. веку мапирамо као место сећања у Европи, као што су обележени Јасеновац, Аушвиц, Зејтинлик. Препознајући наше тежње, интернационална јеврејска организација с центром у Америци, Цлаимс Цонференце, одобрила нам је финансијску подршку да први пут у Србији покренемо Студије Холокауста, школске 2021/22. године у оквиру студијских програма Универзитета у Крагујевцу. Осмишљене су с циљем да се студенти различитих профила, пре свега, друштвено-хуманистичких наука, заинтересују за историјски контекст који је претходио и за директну последицу коју је имао Холокауст. Предавања покривају најразличитије области: књижевност, уметност, културу сећања, јеврејску културу, право. Студије омогућавају студентима истраживање и анализу сложене историје Холокауста, његовог порекла, последица и контекста, као и његовог утицаја на наш данашњи свет. Програм треба да допринесе разумевању Холокауста и подстакне аналитичке вештине студената да испитају у којој мери се геноцид, рат и диктатура могу схватити као елементи који дефинишу историју двадесетог века – објашњава проф. Мелић.

Центар за студије сећања при Универзитету у Крагујевцу основан је 2020. године да би пружио мултидисциплинарну платформу за све истраживаче који раде на пољу културног памћења у најширем смислу. Студије памћења знатно су порасле у последњој деценији, али још немају много јасно одређених места за окупљања истраживача различитих дисциплина како би размењивали идеје и учили једни друге различитим теоријским, методолошким и емпиријским приступима.

– Иако се широм света истражује и траже одговори на многа питања премало је интеракције између различитих субјеката. Тежња центра којим руководим је да активним умрежавањем научника који се баве културолошким студијама сећања промени такву ситуацију, али и да постане важан светски форум за студије сећања, организацијом округлих столова, семинара, радионица, предавања, интердисциплинарних конференција, као и кроз снажно присуство на светској мрежи – открива Мелићева.