Шта о кризи у млекарству каже власник првог млекомата у Србији

Да ли су у Србији супермаркети и бакалнице једино место за куповину млека или су некада популарне млекаџије ипак успеле да преживе доминацију великих индустрија.

Пољско млеко продавано у амбалажи највећег домаћег произвођача врх је леденог брега, а „Политика” је истраживала може ли се у Србији купити и ван стандардних продајних места.

Доносе ли произвођачи, као некада, млеко у стакленим боцама све до прага купаца или је ова пракса углавном нестала?

– Раније сам и ја то радио. Прво сам нудио разним млекарима али откупна цена је била изузетно ниска. А онда сам почео да га флаширам. Пођем с децом у вртић и поделим га купцима – прича за наш лист пољопривредник Милован Нинчић из села Бранешци код Чајетине, који млеко и производи.

Млекомати, давно популарни у Европи, сигурно су данас безбеднији начин продаје али су права реткост у Србији. Колико смо могли да сазнамо, власник првог (и све донедавно јединог) који је у Србију увезен нов, уз плаћену царину, управо је наш саговорник.

Поставио га је у центру Чајетине још пре две године и од тада 24 сата дневно купцима нуди свеже млеко. Квалитет контролише институт из Краљева. Капацитет му је сто литара, а све што се не прода до увече истаче се из машине, кува и даље прерађује. Нема медија који о тој сензацији није известио.

У међувремену постављено је још свега неколико млекомата у Србији, а последњи у Чачку пред крај прошле године.

Недостатак сировине, притисци око снижавања откупних цена млека, раст увоза... теме су које последњих дана све чешће слушамо. А шта о кризи у млекарству каже Нинчић.

– Задовољан сам. Продам од 50 до сто литара, како који дан. Када сам га пустио у рад литар млека коштао је 70 динара. Због кризе у млекарству мало помало дизао сам цену као и други. Сада је 140. Али млеко које продајем има између 4,2 и 4,6 одсто млечне масти. Тешко да такво пуномасно може да се купи и у једној продавници у Србији – напомиње он.

Млекомат је набавио у Италији. Коштао га је са све техничким изменама (за препознавање српске валуте и враћање кусура у динарима) пропратном документацијом, транспортом и плаћеним дажбинама око 15.000 евра. Објашњава и како је дошао на ову идеју.

– Видео сам млекомате више пута у Словенији и Италији када сам посећивао пријатеље. Али никада нисам размишљао да ћу баш ја донети тај новитет у Србију. Скупио сам храбрости и пробао. Ето, исплатило се. Све је сада сасвим друга прича – објашњава Нинчић.

Као мали произвођач нема капацитете да набави још млекомата. У међувремену постао је генерални заступник за продају апарата произвођача из Италије. Међутим, његове колеге немају толико храбрости да се упусте у бизнис с уличном продајом млека.

– Баш су се јуче три фармера распитивала. Зову често али се не усуђују да купе. Плаше се инспекција, папирологије... Искрено им кажем – у почетку јесте све закукуљено али се и све може одрадити – поручује Милован Нинчић.