Србији недостају ИТ стручњаци и занатлије

Већ неколико година уназад у Србији је, према подацима Инфостуда, приметан недостатак одређених кадрова, пре свега занатских занимања, а претходну годину је обележио са једне стране велики дефицит радне снаге, а са друге увоз радника из иностранства.

Из Инфостуда наводе податке свог центра за запошљавање који каже да је лане било 13 одсто више расписаних конкурса него годину дана раније, а у прилог тврдњи о недостатку радне снаге истиче податке према којима је број кандидата који су били у потрази за запослењем био мањи за два процента него 2021. године.

Највише могућности за запослење било је у трговини, продаји, ИТ, машинству, администрацији и угоститељству а послодавци су највише расписивали огласе за продавце, возаче, магационере, административне раднике као и раднике у производњи.

Из Инфостуда истичу да је поред већ добро познатог дефицита у ИТ сектору који постоји годинама уназад, лане у први план избио дефицит занатских занимања и увоз радника из источних земаља. Највећи дефицит је забележен код магационера, конобара, кувара, месара, хигијеничара, али и код грађевинских радника, возача и занатлија попут аутомеханичара и водоинсталатера.

Недостајало је и електроинжењера, фармацеута, али и адвокатских приправника.

И прошле године су се највише тражили радници са нижим степеном квалификација, па је више од 60 одсто расписаних огласа било намењено онима са средњом стручном спремом, четири процента за оне који имају само основно образовање, док је свега 35 одсто огласа понуђено кандидатима са завршеном вишом школом или факултетом.

Када је реч о кандидатима који су тражили посао, најмање их је и то 16 одсто било без радног искуства, а највише, чак 35 одсто са 10 и више година радног стажа, трећина је имала до пет година искуства, а сваки пети између пет и 10 година.