Европски парламент подржао захтев тзв. Косова за чланство у ЕУ, Србија оптужена за ескалаторне потезе

Европски парламент подржао је данас захтев за чланство лажне државе Косово у ЕУ и позвао на интензивирање дијалога Београда и Приштине на основу – међусобног признавања.

Ово су, између осталог, захтеви у амандманима који су усвојени уз Годишњи извештај о имплементацији заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, известиоца Дејвида Мекалистера, а које су поднеле социјал-демократе. За ове амандмане Европска народна партија (ЕПП) затражила је одвојено гласање (split vote), пренеле су „Новости”.

У усвојеним амандманима осуђује се низ „ескалаторних потеза” Србије и актера подржаних од стране Србије, који укључују „нелегитимне блокаде, насилне нападе и претњу војном акцијом”. Додаје се да је независност тзв. Косова неповратна, а понавља се и позив државама-чланицама ЕУ, које то до сада нису учиниле, да признају једнострано проглашену независност Косова, пише Спутњик.

Усвојен је и амандман у којем се осуђује „сецесионистичка реторика и активности у БиХ”, а наводи се да у обележавању „противуставних” празника учествују и „актери из трећих држава”. Позива се да се усвоје санкције и против званичника трећих држава који пружају подршку „сецесионистичким политикама”.

Мекалистеров текст усвојен је са 407 гласова за, 92 против и 142 уздржана. У документу се, између осталог, жали због ниског усаглашавања Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком и понавља позиција ЕП да Србија треба да настави са отварањем наредних преговарачких поглавља тек када „оснажи посвећеност реформама у области демократије и владавине права и демонстрира пуну усаглашеност са заједничком спољном и безбедносном политиком”.

Позив Европској комисији да отвори истрагу о раду комесара Вархељија

Резолуција Европског парламента о примени спољне и безбедносне политике ЕУ, која је данас усвојена на пленарној сесији, садржи параграф у којем се позива Европска комисија да покрене независну и непристрасну истрагу о Оливеру Вархељију, како би се утврдило да ли понашање комесара за проширење и суседску политику крши кодекс понашања чланова Комисије.

Тај члан резолуције усвојен је са 357 гласова „за”, од укупно 632 посланика који су гласали.

У овом члану стоји да „комесар одговоран за политику суседства и проширење, намерно покушава да заобиђе и поткопа централни значај демократских реформи и реформи владавине права земље које улазе у ЕУ”, пише Спутњик.

Члан је постао део Резолуције на захтев холандског посланика Тејса Рутена из групе социјалиста и демократа. Он је данас изјавио да се његова политичка група „сложила око кандидатуре комесара Вархељија под условом да он делује само у интересу целе ЕУ, а не у интересу владе у Будимпешти. Сада, након три године рада, постоји озбиљан разлог да се верује да комесар следи план (премијера Виктора) Орбана”, сматра Рутен.

Вархељи оптужен да помаже Вучићу и Додику

„Улога Европске комисије је да заштити територијални интегритет Босне и Херцеговине, промовише демократију у Србији и обезбеди мир и стабилност у Црној Гори и на Косову. Не супротно. Подржавање Додикових националистичких и сепаратистичких ставова не само да би било супротно Кодексу понашања чланова Европске комисије, већ би било и играње ватром, а овде је одговорност Комисије кључна”, оценио је он.

Група социјалиста и демократа у саопштењу тврди да „комесар Вархељи доследно умањује нападе председника Србије Вучића на демократију и, наводно, чак је помагао сепаратистичке акције Милорада Додика у Босни и Херцеговини”.

Аутор Резолуције, немачки посланик из редова хришћана-демократа Дејвид Мекалистер који председава Комитетом ЕП за спољне послове, није хтео да одговори на новинарско питање о Резолуцији која тражи истрагу о комесару. Он је подвукао да су „неке колеге хтеле да у тексту уђе име комесара, али друге колеге су рекле да је то неуобичајено”.

„Генерално, ЕП отворено каже да очекује да земље проширења, које преговарају за чланство, треба да се у потпуности ускладе са спољном политиком ЕУ, а то укључује и санкције. Ми смо били веома јасни о томе, а Србија зна нашу позицију”, каже Мекалистер.

Напомиње да је „поглавље 31 важан стуб за усклађивање са европским политикама о вредностима и стандардима”.

Критике на рачун комесара нису нове и биле су споменуте у извештају Европског парламента о Србији 2022 године. У овом документу стоји да ЕП „изражава забринутост због тврдњи јавности” да Вархељи не придаје довољан значај владавини права у земљама проширења, пренео је Танјуг.