Evropski parlament podržao zahtev tzv. Kosova za članstvo u EU, Srbija optužena za eskalatorne poteze

Evropski parlament podržao je danas zahtev za članstvo lažne države Kosovo u EU i pozvao na intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine na osnovu – međusobnog priznavanja.

Ovo su, između ostalog, zahtevi u amandmanima koji su usvojeni uz Godišnji izveštaj o implementaciji zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, izvestioca Dejvida Mekalistera, a koje su podnele socijal-demokrate. Za ove amandmane Evropska narodna partija (EPP) zatražila je odvojeno glasanje (split vote), prenele su „Novosti”.

U usvojenim amandmanima osuđuje se niz „eskalatornih poteza” Srbije i aktera podržanih od strane Srbije, koji uključuju „nelegitimne blokade, nasilne napade i pretnju vojnom akcijom”. Dodaje se da je nezavisnost tzv. Kosova nepovratna, a ponavlja se i poziv državama-članicama EU, koje to do sada nisu učinile, da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, piše Sputnjik.

Usvojen je i amandman u kojem se osuđuje „secesionistička retorika i aktivnosti u BiH”, a navodi se da u obeležavanju „protivustavnih” praznika učestvuju i „akteri iz trećih država”. Poziva se da se usvoje sankcije i protiv zvaničnika trećih država koji pružaju podršku „secesionističkim politikama”.

Mekalisterov tekst usvojen je sa 407 glasova za, 92 protiv i 142 uzdržana. U dokumentu se, između ostalog, žali zbog niskog usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i ponavlja pozicija EP da Srbija treba da nastavi sa otvaranjem narednih pregovaračkih poglavlja tek kada „osnaži posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava i demonstrira punu usaglašenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom”.

Poziv Evropskoj komisiji da otvori istragu o radu komesara Varheljija

Rezolucija Evropskog parlamenta o primeni spoljne i bezbednosne politike EU, koja je danas usvojena na plenarnoj sesiji, sadrži paragraf u kojem se poziva Evropska komisija da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o Oliveru Varheljiju, kako bi se utvrdilo da li ponašanje komesara za proširenje i susedsku politiku krši kodeks ponašanja članova Komisije.

Taj član rezolucije usvojen je sa 357 glasova „za”, od ukupno 632 poslanika koji su glasali.

U ovom članu stoji da „komesar odgovoran za politiku susedstva i proširenje, namerno pokušava da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava zemlje koje ulaze u EU”, piše Sputnjik.

Član je postao deo Rezolucije na zahtev holandskog poslanika Tejsa Rutena iz grupe socijalista i demokrata. On je danas izjavio da se njegova politička grupa „složila oko kandidature komesara Varheljija pod uslovom da on deluje samo u interesu cele EU, a ne u interesu vlade u Budimpešti. Sada, nakon tri godine rada, postoji ozbiljan razlog da se veruje da komesar sledi plan (premijera Viktora) Orbana”, smatra Ruten.

Varhelji optužen da pomaže Vučiću i Dodiku

„Uloga Evropske komisije je da zaštiti teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, promoviše demokratiju u Srbiji i obezbedi mir i stabilnost u Crnoj Gori i na Kosovu. Ne suprotno. Podržavanje Dodikovih nacionalističkih i separatističkih stavova ne samo da bi bilo suprotno Kodeksu ponašanja članova Evropske komisije, već bi bilo i igranje vatrom, a ovde je odgovornost Komisije ključna”, ocenio je on.

Grupa socijalista i demokrata u saopštenju tvrdi da „komesar Varhelji dosledno umanjuje napade predsednika Srbije Vučića na demokratiju i, navodno, čak je pomagao separatističke akcije Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini”.

Autor Rezolucije, nemački poslanik iz redova hrišćana-demokrata Dejvid Mekalister koji predsedava Komitetom EP za spoljne poslove, nije hteo da odgovori na novinarsko pitanje o Rezoluciji koja traži istragu o komesaru. On je podvukao da su „neke kolege htele da u tekstu uđe ime komesara, ali druge kolege su rekle da je to neuobičajeno”.

„Generalno, EP otvoreno kaže da očekuje da zemlje proširenja, koje pregovaraju za članstvo, treba da se u potpunosti usklade sa spoljnom politikom EU, a to uključuje i sankcije. Mi smo bili veoma jasni o tome, a Srbija zna našu poziciju”, kaže Mekalister.

Napominje da je „poglavlje 31 važan stub za usklađivanje sa evropskim politikama o vrednostima i standardima”.

Kritike na račun komesara nisu nove i bile su spomenute u izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji 2022 godine. U ovom dokumentu stoji da EP „izražava zabrinutost zbog tvrdnji javnosti” da Varhelji ne pridaje dovoljan značaj vladavini prava u zemljama proširenja, preneo je Tanjug.