Кад британска држава штити грађане од радника

Штрајкови ће бити интензивирани док британске власти убрзано раде на томе да усвоје нови закон који ће ригорозно гледати на штрајк. Све је дубљи јаз између две стране, који ће постати непремостив ако и наставници обуставе рад. Хиљаде школа у Енглеској и Велсу требало би да буду затворене у фебруару након што су просветни радници одлучили да изађу на улице. И док министри наговештавају да би могли да „закрпе једну рупу” договором са синдикатима железнице, изгледно је да ће проблем ескалирати на другој страни, када прође кроз парламент контроверзни закон који синдикати називају срамним нападом на демократска права и слободе радних људи.

Овај правни акт неће учинити ништа да оконча тренутне спорове. Напротив, могао би довести до тога да радници изгубе посао ако се усуде да штрајкују. Позиви на масовни покрет отпора против нове регулативе већ су на столу, а медицински радници најављују нове протесте и обуставе рада и у фебруару, у далеко већем броју него што је то до сада био случај. На делу је први штрајк британских медицинских сестара у протеклих сто година, који се претвара у највећи протест запослених у овом сектору на свету.

Талас нових штрајкова кренуће вероватно ове седмице. Синдикати су огорчени досадашњим исходом преговора с владом, која, уместо да нађе заједнички језик зарад иоле поштеног одговора на удар незапамћене инфлације на радничке џепове, убрзано усваја нове драконске мере.

Да ли ће власт овом стрелом ипак погодити право у срце „противника” (да ће се радници помирити са ситуацијом суочени с претњом губитка посла) или ће им се ова мера попут бумеранга вратити на изборима?

Наиме, железничари, лучки радници, медицинари, служба хитне помоћи и остали који траже повећање зарада, нису сматрали себе противницима власти, кад су од оних које су бирали да седе у Даунинг стриту како би радили за опште добро тражили да повећањем плата које је појела двоцифрена инфлација донекле одрже платежну моћ. Поготову јер је до јуче исте те здравствене раднике, због жртве поднете током пандемије, држава називала херојима нације. Веровали су да ће држава и синдикати заједно решити проблем како се не би урушио систем који пропада, и то не само здравствени. Очекивали су да је у узајамном интересу побољшање живота радника и брига да се води здравство које одговара сврси. Међутим, власт их је окривила да штрајковима угрожавају животе грађана и подривају општу безбедност. Како премијер рече, законом ће спречити да грађанима животи буду угрожени због ватрогасаца, наставника, поштара, службе хитне помоћи, железничара, цариника, који – уместо да раде – дувају у пиштаљке. Благо Британцима. Испада да их држава штити од њих самих. Власт чува радника од оних који се боре за права радника.

Ова изјава дубоко је повредила радничку класу, која се свакодневно бори да би се одржала на површини. Синдикати су је назвали заменом теза којом се скреће пажња с улоге државе, која је дозволила урушавање ових области. Пат Кален, челница Краљевског колеџа медицинских сестара, причала је за „Гардијан” како је плакала са запосленима док су јој се јадали да не могу деци да купе нове ципеле за школу. Потом јој је, каже, током децембарских преговора с представницима власти постало јасно да је линија подвучена. Нема разговора о повећању плата. Може да се преговара о немонетарним питањима. Мишљење ревизорског тела важније је за владу од стања у Националном здравственом систему (НХС). Важније од пацијента, од значаја професије медицинске сестре, наставника. Ове њене утиске, који се подводе под закључак да у здравственој служби нема стратешког планирања, деле и незадовољни радници у другим областима – укључујући сада и наставнике.

Да ли ове околности означавају почетак пропасти чувене британске здравствене службе? И не само здравствене. И медицински радници се питају да ли је ово тренутак када НХС одлази у историјске уџбенике, као пример онога за шта ће генерације причати да су некада имале, али о чему нису водиле рачуна. Наставници се питају да ли је образовање следеће.

Њихова фрустрација је огледало стања и осталих европских народа, заснована на економском, културолошком, друштвеном посрнућу, исказана јазом између богатих и сиромашних и засићеношћу према такозваној политичкој и интелектуалној елити. Радна снага не може да плати рачуне и да преживи месец док влада процењује да би прилагођавање зарада реалним трошковима живота довело до још веће инфлације. За то време контроверзним законом планира да угуши сваки отпор на улици. Једина светла тачка у сценарију који се већ кроз парламент припрема у Великој Британији, и која већ има неке од најрестриктивнијих закона о синдикатима у Европи, јесте то што се о драконској природи закона изјаснила Међународна организација рада – специјализована агенција УН. Њени представници нагласили су да не подржавају закон против штрајка. Можда трачак наде лежи у овом малом изненађењу – да је агенција УН, али и администрација америчког председника, указала да не подржава закон, сугеришући да би могао да буде штетан по раднике.