Kad britanska država štiti građane od radnika

Štrajkovi će biti intenzivirani dok britanske vlasti ubrzano rade na tome da usvoje novi zakon koji će rigorozno gledati na štrajk. Sve je dublji jaz između dve strane, koji će postati nepremostiv ako i nastavnici obustave rad. Hiljade škola u Engleskoj i Velsu trebalo bi da budu zatvorene u februaru nakon što su prosvetni radnici odlučili da izađu na ulice. I dok ministri nagoveštavaju da bi mogli da „zakrpe jednu rupu” dogovorom sa sindikatima železnice, izgledno je da će problem eskalirati na drugoj strani, kada prođe kroz parlament kontroverzni zakon koji sindikati nazivaju sramnim napadom na demokratska prava i slobode radnih ljudi.

Ovaj pravni akt neće učiniti ništa da okonča trenutne sporove. Naprotiv, mogao bi dovesti do toga da radnici izgube posao ako se usude da štrajkuju. Pozivi na masovni pokret otpora protiv nove regulative već su na stolu, a medicinski radnici najavljuju nove proteste i obustave rada i u februaru, u daleko većem broju nego što je to do sada bio slučaj. Na delu je prvi štrajk britanskih medicinskih sestara u proteklih sto godina, koji se pretvara u najveći protest zaposlenih u ovom sektoru na svetu.

Talas novih štrajkova krenuće verovatno ove sedmice. Sindikati su ogorčeni dosadašnjim ishodom pregovora s vladom, koja, umesto da nađe zajednički jezik zarad iole poštenog odgovora na udar nezapamćene inflacije na radničke džepove, ubrzano usvaja nove drakonske mere.

Da li će vlast ovom strelom ipak pogoditi pravo u srce „protivnika” (da će se radnici pomiriti sa situacijom suočeni s pretnjom gubitka posla) ili će im se ova mera poput bumeranga vratiti na izborima?

Naime, železničari, lučki radnici, medicinari, služba hitne pomoći i ostali koji traže povećanje zarada, nisu smatrali sebe protivnicima vlasti, kad su od onih koje su birali da sede u Dauning stritu kako bi radili za opšte dobro tražili da povećanjem plata koje je pojela dvocifrena inflacija donekle održe platežnu moć. Pogotovu jer je do juče iste te zdravstvene radnike, zbog žrtve podnete tokom pandemije, država nazivala herojima nacije. Verovali su da će država i sindikati zajedno rešiti problem kako se ne bi urušio sistem koji propada, i to ne samo zdravstveni. Očekivali su da je u uzajamnom interesu poboljšanje života radnika i briga da se vodi zdravstvo koje odgovara svrsi. Međutim, vlast ih je okrivila da štrajkovima ugrožavaju živote građana i podrivaju opštu bezbednost. Kako premijer reče, zakonom će sprečiti da građanima životi budu ugroženi zbog vatrogasaca, nastavnika, poštara, službe hitne pomoći, železničara, carinika, koji – umesto da rade – duvaju u pištaljke. Blago Britancima. Ispada da ih država štiti od njih samih. Vlast čuva radnika od onih koji se bore za prava radnika.

Ova izjava duboko je povredila radničku klasu, koja se svakodnevno bori da bi se održala na površini. Sindikati su je nazvali zamenom teza kojom se skreće pažnja s uloge države, koja je dozvolila urušavanje ovih oblasti. Pat Kalen, čelnica Kraljevskog koledža medicinskih sestara, pričala je za „Gardijan” kako je plakala sa zaposlenima dok su joj se jadali da ne mogu deci da kupe nove cipele za školu. Potom joj je, kaže, tokom decembarskih pregovora s predstavnicima vlasti postalo jasno da je linija podvučena. Nema razgovora o povećanju plata. Može da se pregovara o nemonetarnim pitanjima. Mišljenje revizorskog tela važnije je za vladu od stanja u Nacionalnom zdravstvenom sistemu (NHS). Važnije od pacijenta, od značaja profesije medicinske sestre, nastavnika. Ove njene utiske, koji se podvode pod zaključak da u zdravstvenoj službi nema strateškog planiranja, dele i nezadovoljni radnici u drugim oblastima – uključujući sada i nastavnike.

Da li ove okolnosti označavaju početak propasti čuvene britanske zdravstvene službe? I ne samo zdravstvene. I medicinski radnici se pitaju da li je ovo trenutak kada NHS odlazi u istorijske udžbenike, kao primer onoga za šta će generacije pričati da su nekada imale, ali o čemu nisu vodile računa. Nastavnici se pitaju da li je obrazovanje sledeće.

Njihova frustracija je ogledalo stanja i ostalih evropskih naroda, zasnovana na ekonomskom, kulturološkom, društvenom posrnuću, iskazana jazom između bogatih i siromašnih i zasićenošću prema takozvanoj političkoj i intelektualnoj eliti. Radna snaga ne može da plati račune i da preživi mesec dok vlada procenjuje da bi prilagođavanje zarada realnim troškovima života dovelo do još veće inflacije. Za to vreme kontroverznim zakonom planira da uguši svaki otpor na ulici. Jedina svetla tačka u scenariju koji se već kroz parlament priprema u Velikoj Britaniji, i koja već ima neke od najrestriktivnijih zakona o sindikatima u Evropi, jeste to što se o drakonskoj prirodi zakona izjasnila Međunarodna organizacija rada – specijalizovana agencija UN. Njeni predstavnici naglasili su da ne podržavaju zakon protiv štrajka. Možda tračak nade leži u ovom malom iznenađenju – da je agencija UN, ali i administracija američkog predsednika, ukazala da ne podržava zakon, sugerišući da bi mogao da bude štetan po radnike.