Око 8.000 фриленсера и помораца мора да плати заостали дуг

Надлежни из Пореске управе пронашли су 7.896 фриленсера и помораца који треба да плате заостали порез на зараде из 2017. Разлике између радника на интернету и радника на прекоокеанским бродивима за Пореску управу нема. Сви који су преко банака у Србији примили зараде из иностранства морају да плате порез и он не застарева пет година. За тај број физичких лица решењем су утврђене пореске обавезе.

– Према подацима достављеним од пословних банака, у 2017. години 7.896 особа остварило је уплате из иностранства на текући рачун по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад на које се порез плаћа самоопорезивањем. Не располажемо подацима колико се од наведеног броја обвезника односи на број радника који раде на бродовима – кажу за „Политику” у Пореској управи.

Наводе да су сва физичка лица која остварују приходе по основу ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад на који се порез плаћа самоопорезивањем, обвезници пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање.

– Прописано је да опорезиви приход који физичко лице оствари по основу уговорене накнаде за извршени рад, на који се порез плаћа самоопорезивањем, чини бруто приход остварен у кварталу умањен за нормиране трошкове у износу од 96.000 динара или у износу од 57.900 динара увећаном за 34 одсто бруто прихода оствареног у кварталу – објашњавају из Пореске управе. Обавезе утврђене наведеним решењем, плаћају се у 120 једнаких месечних рата у року од 15 дана од истека сваког месеца, с тим да прва рата доспева 17. фебруара 2023. године.

Уколико обвезник доспеле обавезе не уплати у прописаном року, наплата ће се извршити принудним путем, доношењем решења о принудној наплати. Трошкови принудне наплате и увећање пореског дуга, који у себи не садржи камату и који је предмет принудне наплате, за пет одсто на дан почетка принудне наплате на који се обрачунава камата, падају на терет обвезника.

Удружење помораца Републике Србије се обратило „Политици” писмом, пошто су неки од њих добили решења да плате заостали порез на зараде. Према њиховој тврдњи шифра делатности и даље не постоје за поморце. Многи од њих су у прошлости одлазили у филијале пензијског и инвалидског осигурања (ПИО), али нису могли да се осигурају као поморци.

– Није нам јасно ни како Пореска управа сад намерава да нас евидентира у ПИО, јер као што је наведено наша занимања и даље не постоје у систему – наводе поморци.

Они тврде да их не треба сврставати у исти кош као фриленсере. Закон по којем је урађена пореска калкулација је пропис чији је модел направљен за фриленсере.

– Ми ипак нисмо фриленсери, уз свако уважавање њихове професије, ми смо поморци. Фриленсери живе и раде у Србији, 365 дана у години. Сваки поморац проведе у просеку више од 183 дана одвојен од породице, радећи у ризичним условима. Поморци су увек били третирани као ризично занимање као што су људи у међународном транспорту или радници на платформама. У нашем закону јасно стоји да они који раде ван државе дуже од 183 дана, не плаћају порез – напомињу у писму.

Наглашавају да су стране бродарске компаније које запошљавају српске држављане спремне да стану иза њих. Неке веће фирме попут „Принцес крузис” (који запошљава близу хиљаду српских држављана на њиховим путничким бродовима), већ су одлучиле да од текућег месеца престану са исплатом зарада на рачуне у српским банкама и убрзано им отварају рачуне у банкама у иностранству, што значи мањи девизни прилив од више десетина милина евра у Србију.

Милош Праштало, књиговођа, објашњава да Пореска управа добија информације од банке о новцу који леже физичким лицима из иностранства на рачуне у Србији.

– У закону се наводи да ако пола године живите у Србији ви сте резидент Србије. Можете бити ослобођени ако докажете да имате плаћен порез у другој држави која има потенцијално уговор са Србијом о избегавању двоструког опорезивања. Поморци су у истом кошу као фриленсери. Пореска управа ретроактивно пет година може да наплати и кренула је да решава те предмете, јер да у децембру 2022. није доставила ова решења порески дуг би застарео – наводи Праштало.

Наглашава да од 1. јануара сви који примају зараде из иностранства имају могућност да бирају два модела за опорезивање, а пријаве се подносе квартално.