Јужни Тирол помиње се у Бриселу опет као модел за север Космета

Италијанска покрајина Јужни Тирол, са аустријским већинским становништвом, у дипломатским круговима у Паризу и Бриселу, уз финска Оландска острва са већинским шведским и источну Белгију са немачким становништвом, помиње се као потенцијални модел за аутономију севера Космета, како преноси Демостат.

Аутономија Јужног Тирола заснива се на три основна документа - италијанском Уставу, у којем је прописана заштита мањина, Париском уговору из 1946, који дефинише обрисе аутономије, као и Другом статуту аутономије из 1972. године, којим Јужни Тирол де факто добија статус региона са широком аутономијом. Статут аутономије из 1972. пренео је читав низ законодавних и административних надлежности на покрајину Јужни Тирол.

У надлежности државе Италије су имиграција, одбрана, полиција, финансирање, правосуђе и у тим областима се покрајина мора придржавати принципа које је поставила држава.

Примарне надлежности Јужног Тирола су култура, професионално образовање, вртићи, социјална политика, путеви, становање, локални јавни превоз, туризам, рукотворине, трговина, индустрија, пољопривреда, цивилна одбрана, национални паркови. Закони у покрајини морају одговарати принципима које захтевају устав и Европска унија.

Секундарне компетенције Јужног Тирола су спорт, школе и здравство.

Модел аутономије Јужног Тирола помињао се као могуће решење у дијалогу Београда и Приштине више пута и на различите начине.

Министар спољних послова Србије и Црне Горе Вук Драшковић говорио је 2005. да је формула будућег статуса Косова и Метохије „више од аутономије, мање од независности” најближа моделу Јужног Тирола, у којем аустријска већина има практичан суверенитет, а италијанска мањина посебна права.

Јужни Тирол послужио је и као један од модела за припрему Статута Заједнице српских општина 2014. године, а решења која подсећају на уређење те италијанске територије помињала су се и у неформалним документима (нон-пејперу) о Косову 2021. године.

Аутономија Јужног Тирола заснива се на мишљењу да различите етничке групе могу живети заједно у политичком систему само ако се узму у обзир потребе свих група и ако имају уравнотежен однос једни према другима.

У Јужном Тиролу се поштује етничка пропорционалност у јавним службама и у систему власти, постоји двојезичност у јавним службама и сви ученици похађају наставу на матерњем језику.

Буџет Јужног Тирола тренутно износи око пет милијарди евра годишње, а финансира се од пореских прихода прикупљених у Јужном Тиролу. Од овог прихода девет десетина остаје у оквиру провинције, а десет одсто се исплаћује Риму.

За разлику од других региона у Италији, средствима из покрајинског буџета финансира се читав низ области, укључујућии цео систем образовања, од вртића до универзитета, здравства и социјалне делатности, као и путеви.

На основу Статута, Јужни Тирол има државне симболе, грб и заставу, који личе на грб и заставу аустријске покрајине Тирол са тиролским орлом.

Јужни Тирол има парламент који се састоји од 35 посланика бираних на пет година, који бира владу од осам чланова. Немачки и италијански језик равноправно су заступљени у парламенту и у свим службеним институцијама.

До краја Првог светског рата, подручје Јужног Тирола било је унутар граница Аустроугарске. Када је завршен Први светски рат, мировним уговором у Сен Жермену јужни део Тирола постаје део територије Италије, а нова граница Бренерски пролаз.

Са Маршом на Рим, фашисти преузимају власт у Италији, а Јужни Тирол види почетак фазе присилне „италијанизације” те су морали да напусте своју домовину и да се преселе у Немачку или да постану италијански држављани и практично изгубе сопствени идентитет. Почиње масовна кампања за пресељење, коју су подржали нацисти.

По завршетку Другог светског рата, силе победнице ускраћују Јужном Тиролу право на самоопредељење, али обавезују Италију и Аустрију да воде преговоре. У годинама које следе, Аустријанци су наставили битку за самосталност, водиле су се борбе између аустријских сепаратиста и италијанских безбедносних снага, било је атентата и убистава, преноси Бета.

Након дебата у УН и бомбашких напада почетком шездестиих прошлог века, дуги преговори између Рима и Беча коначно су довели до читавог пакета мера, познатог као Други статут аутономије. Нова аутономија за Јужни Тирол ступа на снагу 20. јануара 1972. и обезбеђује једнака права и заштиту за све три језичке групе у земљи.