Канли кула пуна и дању и ноћу

Херцег Нови – Најпосећенија грађевина у Херцег-Новом, Канли кула, а тврде, и у Црној Гори, овог лета је и дању и ноћу запоседнута туристима и посетиоцима програма који се одржавају на њеној летњој позорници. Сунчане скале, Филмски фестивал, концерти фестивали као што су Дани музике, Гитар арт самер фест, концерти популарне и класичне музике, дечији и фолклорни програми, цело лето пуне летњу позорницу за коју многи тврде да је најлепша на Јадрану. Мало ко од гостију града пре него што се попне на ову кулу која опасује Стари херцегновски град, зна колико је крвава она заиста у прошлости била и да се на њој налази ћелија из које су некад заробљеници чежњиво гледали комадић неба исцртавајући зидове.

Канли кула, на 85 метара изнад мора, изграђена на чврстој кречњачкој стени, први пут се у писаним документима помиње код турског путописца Евлије Челебије средином 17. века. Не зна, се, кажу хроничари, када је тачно кула изграђена. Претпоставља се у средњем веку, а данашњи изглед добила је у време турске владавине средином 16. века. Грађена је од локалног камена и спајана кречним малтером. Капију кроз коју пролазе туристи направили су Млечани који су кулу поправљали од ратних оштећења.

Канли кула је у својој историји најдуже била казамат за заробљенике. Ћелију су Турци направили од цистерне у којој се сакупљала кишница. У њу се силази стрмим степеницама. У одаји површине неколико квадрата највише је места било на високим зидовима, На њима су и сада цртежи заробљеника. Они су цртали галије различитих типова, грбове, крстове, рибе, писали датуме. Према врсти галија које су остале на зидовима може се закључити да је ово била ћелија у 16. И 17. веку, за све време владавине Турака у Херцег-Новом, до 1687. године. У то време град је био свратиште гусара, транзитно место трговине робљем.

Причу о граду и Канли кули њени посетиоци могу чути на овом здању које је шездесетих година прошлог века добило позорницу с погледом на излаз из Бококоторског залива, Луштицу и Превлаку, као и на кровове Старог града.

Закупац на Канли кули Ненад Витомировић у протеклих неколико година оживео је кулу за туристичке посете. Он каже да је овог лета за око 20 одсто мање организованих посета туриста, али да је кула ипак најпосећенија грађевина у Црној Гори.

У „Херцег фесту” који газдује херцегновским тврђавама, још нису избројали све госте програма на Канли кули, али је сигурно да их је било на хиљаде.

– И поред сјајног споја историје, уметности, популарне културе и туризма који се на Канли кули афирмише као још мале где друго, остаје за будућност наша велика жеља и професионални задатак да је ускоро поправимо, боље рећи осветлимо, а технички прилагодимо и за друге сценске форме, драму, балет, оперу, мултимедијалне спектакле који ће бити повод нечије одлуке да крене у Херцег-Нови. Ово је посао у коме треба удружити многе струке, фирме и градске и државне институције – поручује Милина Ковачевић, организатор уметничких програма „Херцег феста”.