Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За­што је ис­цу­рио амо­ни­јак код Пи­ро­та

Ис­тра­жи­тељ Цен­тра за ис­тра­жи­ва­ње не­сре­ћа у са­о­бра­ћа­ју утвр­ђу­је ка­ко је до­шло до ис­кли­зну­ћа, пре­вр­та­ња ци­стер­ни са опа­сним ма­те­ри­ја­ма и цу­ре­ња на ре­ви­зи­о­ном отво­ру. – У овој не­сре­ћи из­гу­бље­на су два жи­во­та, еко­ном­ска ште­та је не­мер­љи­ва, а гра­ђа­ни Пи­ро­та да­ни­ма су би­ли у стра­ху
За­што је ис­цу­рио амо­ни­јак код Пи­ро­та
(Фото Центар за истраживање несрећа у саобраћају)

Шта се за­пра­во де­си­ло па је шест ци­стер­ни пу­них амо­ни­ја­ка ис­кли­зну­ло, од ко­јих су се на пру­зи код Пи­ро­та че­ти­ри пре­вр­ну­ле и из јед­не про­цу­рио амо­ни­јак, услед че­га је дво­је љу­ди умр­ло, а про­у­зро­ко­ва­ну еко­ном­ску ште­ту је те­шко из­ра­чу­на­ти, ис­тра­жу­је ви­ше ин­сти­ту­ци­ја. По­ред упра­вља­ча „Ин­фра­струк­ту­ре же­ле­зни­це Ср­би­је а. д.” и пре­во­зни­ка „Ср­би­ја кар­го а. д.”, евен­ту­ал­но од­го­вор­на ли­ца тра­жи и Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво у Пи­ро­ту, али нај­струч­ни­ји љу­ди ко­ји ће от­кри­ти узро­ке овог те­шког ак­ци­ден­та и да­ти пре­по­ру­ке ка­ко да се ова­кве ства­ри ви­ше не де­ша­ва­ју, ра­де у Цен­тру за ис­тра­жи­ва­ње не­сре­ћа у са­о­бра­ћа­ју. Екс­пер­ти су оба­ви­ли увид на ли­цу ме­ста, сни­ми­ли све и на ви­ше адре­са по­сла­ли низ пи­та­ња на ко­ја се са­да че­ка­ју од­го­во­ри. Иако ис­тра­га још тра­је и де­та­љи се не сме­ју об­ја­вљи­ва­ти, о оно­ме што јав­ност мо­же са­да да са­зна раз­го­ва­ра­ли смо са Та­ма­ром Шкем­бо­вић, ко­ја у овом цен­тру ра­ди као глав­ни ис­тра­жи­тељ у же­ле­знич­ком са­о­бра­ћа­ју.

– На­шим пру­га­ма, ко­је ни­су у до­бром ста­њу, од свог те­ре­та ко­ји се пре­ве­зе, чак око че­твр­ти­не чи­не опа­сне ма­те­ри­је. Пре­во­зи се и амо­ни­јак, фос­фор­на и сум­пор­на ки­се­ли­на, нај­ра­зли­чи­ти­ји нафт­ни де­ри­ва­ти, га­со­ви... А од укуп­ног бро­ја не­сре­ћа на пру­га­ма, ко­јих го­ди­шње има ви­ше од 200, чак 40 од­сто чи­не ис­кли­зну­ћа. У овом слу­ча­ју код Пи­ро­та не са­мо да је до­шло до ис­кли­зну­ћа шест ко­ла не­го су се и че­ти­ри ци­стер­не пре­вр­ну­ле, а нај­го­ре је то што је до­шло до цу­ре­ња опа­сног амо­ни­ја­ка и људ­ских жр­та­ва... О тач­ним узро­ци­ма смр­ти на­ла­зе ће да­ти струч­ња­ци Ин­сти­ту­та за па­то­ло­ги­ју – ка­же за „По­ли­ти­ку” ис­тра­жи­тељ Та­ма­ра Шкем­бо­вић.

Оно што је би­ла до­бра, срећ­на окол­ност је­сте већ по­зна­та чи­ње­ни­ца да ни­јед­на ци­стер­на ни­је упа­ла у ре­ку Ни­ша­ву, ма­да су се пре­вр­ну­ле на ту стра­ну. Да се то до­го­ди­ло, ве­ро­ват­но би по­сле­ди­це би­ле мно­го го­ре јер амо­ни­јак у кон­так­ту са во­дом ства­ра отров­на ис­па­ре­ња. Оно на шта са­да ис­тра­жи­те­љи по­себ­но обра­ћа­ју па­жњу је­сте раз­лог цу­ре­ња са­др­жа­ја из ци­стер­ни, јер је и ра­ни­је би­ло до­ста слу­ча­је­ва ис­кли­зну­ћа па и пре­вр­та­ња, а са­мо у по­је­ди­ним слу­ча­је­ви­ма је до­ла­зи­ло и до цу­ре­ња и озбиљ­не опа­сно­сти по љу­де, жи­ви свет па и зе­мљи­ште и во­до­то­ко­ве.

– Ко­ла са бак­су­зним бро­јем 13, из ко­јих је цу­рио амо­ни­јак, пре­то­че­на су у ауто­ци­стер­ну и са­да се на­ла­зе у ме­сту Ста­ни­че­ње. Ту су још и три ци­стер­не са ред­ним бро­је­ви­ма 10, 11, 12 и 14. Све је ор­га­ни­зо­ва­но и пре­та­ка­ње би тре­ба­ло да бу­де за­вр­ше­но да­нас. Ва­ља на­по­ме­ну­ти да ни­ка­да ком­пле­тан са­др­жај не мо­же да се пре­то­чи и да на дну оста­је ма­ло, због че­га се оба­вља још јед­но ме­ре­ње. Ми смо на­ло­жи­ли да се ва­га­ју сви ва­го­ни, што је ура­ди­ло и ту­жи­ла­штво у Пи­ро­ту. Утвр­ђе­но је да ци­стер­не ко­је су до са­да из­ме­ре­не ни­су би­ле пре­то­ва­ре­не, али још је оста­ло да се на ва­га­ма про­ве­ри не­ко­ли­ко ци­стер­ни – твр­ди Шкем­бо­ви­ће­ва.

По на­ло­зи­ма „Ин­фра­струк­ту­ра же­ле­зни­ца Ср­би­је”, овом ме­ђу­на­род­ном пру­гом до­зво­ље­но је би­ло да са­о­бра­ћа­ју во­зо­ви са оп­те­ре­ће­њем од 22,5 то­на по осо­ви­ни, а ци­стер­не су би­ле оп­те­ре­ће­не са око 20 то­на по осо­ви­ни. Укуп­но је воз 45010 имао 1.615 то­на. Цен­тар за ис­тра­жи­ва­ње не­сре­ћа у са­о­бра­ћа­ју, из­ме­ђу све­га оста­лог, за­тра­жио је и про­ве­ру и до­ка­зе ка­да су ва­ге (у Ди­ми­тров­гра­ду, Ни­шу и Сме­де­ре­ву) ба­жда­ре­не. До не­сре­ће је до­шло у кри­ви­ни са ра­ди­ју­сом од 500 ме­та­ра, а и ту је бр­зи­на во­за би­ла огра­ни­че­на на 30 ки­ло­ме­та­ра на сат, као и на це­лој пру­зи Ниш–Ди­ми­тров­град, што је већ до­ста го­во­ри­ло о ста­њу ове ме­ђу­на­род­не де­о­ни­це. 

– Са­о­бра­ћај је ус­по­ста­вљен 14. ја­ну­а­ра у 19 ча­со­ва, али са­да под стро­жим усло­ви­ма. За­бра­њен је пре­воз амо­ни­ја­ка, те­жи­на во­за је огра­ни­че­на на мак­си­мал­но 1.200 то­на, а бр­зи­на на све­га 20 ки­ло­ме­та­ра на час на нај­кри­тич­ни­јем де­лу пру­ге, где је ис­кли­знуо воз – ка­же ис­тра­жи­тељ­ка Шкем­бо­вић.

Због то­га са­да фир­ма „Елик­сир” из Шап­ца, вла­сник овог то­ва­ра амо­ни­ја­ка, тра­жи на­чин да бро­до­ви­ма пре­во­зи амо­ни­јак пре­ко Ви­ди­на до Шап­ца, ка­ко би на­ста­ви­ла про­из­вод­њу ве­штач­ких ђу­бри­ва. 

Ова фир­ма за­ку­пи­ла је ва­го­не од раз­ли­чи­тих вла­сни­ка: „Атир ре­ил” (Фран­цу­ска) и ти ва­го­ни ни­су ста­ри­ји од 2002, али и од фир­ме „ВТГ Хам­бург” (има пред­став­ни­штво и у Бе­о­гра­ду), а ту је био и ва­гон 12 из 1976. го­ди­не („Ср­би­ја кар­го”, др­жав­на же­ле­знич­ка ком­па­ни­ја оба­вља пре­воз, ком­по­зи­ци­ја је у за­ку­пу, у овом слу­ча­ју фир­ме „Елик­сир” из Шап­ца). Оно што је ве­о­ма за­ни­мљи­во је­сте да је на ци­стер­ни 13 до­шло до цу­ре­ња амо­ни­ја­ка на ре­ви­зи­о­ном отво­ру (ин­спек­ци­о­ном), а ци­стер­не има­ју ви­ше вен­ти­ла. Та­ко­ђе је на­кнад­но уоче­но да је амо­ни­јак цу­рио и на ци­стер­на­ма 7 и 8. Али то су би­ле ма­ле је­два уоч­љи­ве ко­ли­чи­не, ко­је ни­су би­ле опа­сне по око­ли­ну. Ти ва­го­ни су већ од­ве­зе­ни из укр­сни­це Ста­њи­че­ња.

Да­ља ис­тра­га тре­ба­ло би да утвр­ди да ли је би­ло про­пу­ста у овом лан­цу тран­спор­та. Ис­пи­та­ће се и све окол­но­сти са ин­фра­струк­ту­ром и ва­го­ни­ма ка­ко би се утвр­дио узрок ове те­шке не­сре­ће ...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Infrastrukture mogu ograničiti brzinu i na 5Km/h i opterećenje i na 10 tona po osovini pa da i onda voz izklizne ! U jednom momentu država ipak treba da reaguje na ovakvu vrstu sabotaže . Međutim izgleda da vlastima više odgovara da ubiru PDV na dizel, akcize i putarine kao i nebrojene poreze i kazne u drumskom saobraćaju nego da se bave ekologijom i železnicom. Jedino dobro što su se sada setili (pod pritiskom EU ) da dozvole privatnicima da koriste pruge uz nekakve naknade i takse.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.