За­што је ис­цу­рио амо­ни­јак код Пи­ро­та

Шта се за­пра­во де­си­ло па је шест ци­стер­ни пу­них амо­ни­ја­ка ис­кли­зну­ло, од ко­јих су се на пру­зи код Пи­ро­та че­ти­ри пре­вр­ну­ле и из јед­не про­цу­рио амо­ни­јак, услед че­га је дво­је љу­ди умр­ло, а про­у­зро­ко­ва­ну еко­ном­ску ште­ту је те­шко из­ра­чу­на­ти, ис­тра­жу­је ви­ше ин­сти­ту­ци­ја. По­ред упра­вља­ча „Ин­фра­струк­ту­ре же­ле­зни­це Ср­би­је а. д.” и пре­во­зни­ка „Ср­би­ја кар­го а. д.”, евен­ту­ал­но од­го­вор­на ли­ца тра­жи и Основ­но јав­но ту­жи­ла­штво у Пи­ро­ту, али нај­струч­ни­ји љу­ди ко­ји ће от­кри­ти узро­ке овог те­шког ак­ци­ден­та и да­ти пре­по­ру­ке ка­ко да се ова­кве ства­ри ви­ше не де­ша­ва­ју, ра­де у Цен­тру за ис­тра­жи­ва­ње не­сре­ћа у са­о­бра­ћа­ју. Екс­пер­ти су оба­ви­ли увид на ли­цу ме­ста, сни­ми­ли све и на ви­ше адре­са по­сла­ли низ пи­та­ња на ко­ја се са­да че­ка­ју од­го­во­ри. Иако ис­тра­га још тра­је и де­та­љи се не сме­ју об­ја­вљи­ва­ти, о оно­ме што јав­ност мо­же са­да да са­зна раз­го­ва­ра­ли смо са Та­ма­ром Шкем­бо­вић, ко­ја у овом цен­тру ра­ди као глав­ни ис­тра­жи­тељ у же­ле­знич­ком са­о­бра­ћа­ју.

– На­шим пру­га­ма, ко­је ни­су у до­бром ста­њу, од свог те­ре­та ко­ји се пре­ве­зе, чак око че­твр­ти­не чи­не опа­сне ма­те­ри­је. Пре­во­зи се и амо­ни­јак, фос­фор­на и сум­пор­на ки­се­ли­на, нај­ра­зли­чи­ти­ји нафт­ни де­ри­ва­ти, га­со­ви... А од укуп­ног бро­ја не­сре­ћа на пру­га­ма, ко­јих го­ди­шње има ви­ше од 200, чак 40 од­сто чи­не ис­кли­зну­ћа. У овом слу­ча­ју код Пи­ро­та не са­мо да је до­шло до ис­кли­зну­ћа шест ко­ла не­го су се и че­ти­ри ци­стер­не пре­вр­ну­ле, а нај­го­ре је то што је до­шло до цу­ре­ња опа­сног амо­ни­ја­ка и људ­ских жр­та­ва... О тач­ним узро­ци­ма смр­ти на­ла­зе ће да­ти струч­ња­ци Ин­сти­ту­та за па­то­ло­ги­ју – ка­же за „По­ли­ти­ку” ис­тра­жи­тељ Та­ма­ра Шкем­бо­вић.

Оно што је би­ла до­бра, срећ­на окол­ност је­сте већ по­зна­та чи­ње­ни­ца да ни­јед­на ци­стер­на ни­је упа­ла у ре­ку Ни­ша­ву, ма­да су се пре­вр­ну­ле на ту стра­ну. Да се то до­го­ди­ло, ве­ро­ват­но би по­сле­ди­це би­ле мно­го го­ре јер амо­ни­јак у кон­так­ту са во­дом ства­ра отров­на ис­па­ре­ња. Оно на шта са­да ис­тра­жи­те­љи по­себ­но обра­ћа­ју па­жњу је­сте раз­лог цу­ре­ња са­др­жа­ја из ци­стер­ни, јер је и ра­ни­је би­ло до­ста слу­ча­је­ва ис­кли­зну­ћа па и пре­вр­та­ња, а са­мо у по­је­ди­ним слу­ча­је­ви­ма је до­ла­зи­ло и до цу­ре­ња и озбиљ­не опа­сно­сти по љу­де, жи­ви свет па и зе­мљи­ште и во­до­то­ко­ве.

– Ко­ла са бак­су­зним бро­јем 13, из ко­јих је цу­рио амо­ни­јак, пре­то­че­на су у ауто­ци­стер­ну и са­да се на­ла­зе у ме­сту Ста­ни­че­ње. Ту су још и три ци­стер­не са ред­ним бро­је­ви­ма 10, 11, 12 и 14. Све је ор­га­ни­зо­ва­но и пре­та­ка­ње би тре­ба­ло да бу­де за­вр­ше­но да­нас. Ва­ља на­по­ме­ну­ти да ни­ка­да ком­пле­тан са­др­жај не мо­же да се пре­то­чи и да на дну оста­је ма­ло, због че­га се оба­вља још јед­но ме­ре­ње. Ми смо на­ло­жи­ли да се ва­га­ју сви ва­го­ни, што је ура­ди­ло и ту­жи­ла­штво у Пи­ро­ту. Утвр­ђе­но је да ци­стер­не ко­је су до са­да из­ме­ре­не ни­су би­ле пре­то­ва­ре­не, али још је оста­ло да се на ва­га­ма про­ве­ри не­ко­ли­ко ци­стер­ни – твр­ди Шкем­бо­ви­ће­ва.

По на­ло­зи­ма „Ин­фра­струк­ту­ра же­ле­зни­ца Ср­би­је”, овом ме­ђу­на­род­ном пру­гом до­зво­ље­но је би­ло да са­о­бра­ћа­ју во­зо­ви са оп­те­ре­ће­њем од 22,5 то­на по осо­ви­ни, а ци­стер­не су би­ле оп­те­ре­ће­не са око 20 то­на по осо­ви­ни. Укуп­но је воз 45010 имао 1.615 то­на. Цен­тар за ис­тра­жи­ва­ње не­сре­ћа у са­о­бра­ћа­ју, из­ме­ђу све­га оста­лог, за­тра­жио је и про­ве­ру и до­ка­зе ка­да су ва­ге (у Ди­ми­тров­гра­ду, Ни­шу и Сме­де­ре­ву) ба­жда­ре­не. До не­сре­ће је до­шло у кри­ви­ни са ра­ди­ју­сом од 500 ме­та­ра, а и ту је бр­зи­на во­за би­ла огра­ни­че­на на 30 ки­ло­ме­та­ра на сат, као и на це­лој пру­зи Ниш–Ди­ми­тров­град, што је већ до­ста го­во­ри­ло о ста­њу ове ме­ђу­на­род­не де­о­ни­це. 

– Са­о­бра­ћај је ус­по­ста­вљен 14. ја­ну­а­ра у 19 ча­со­ва, али са­да под стро­жим усло­ви­ма. За­бра­њен је пре­воз амо­ни­ја­ка, те­жи­на во­за је огра­ни­че­на на мак­си­мал­но 1.200 то­на, а бр­зи­на на све­га 20 ки­ло­ме­та­ра на час на нај­кри­тич­ни­јем де­лу пру­ге, где је ис­кли­знуо воз – ка­же ис­тра­жи­тељ­ка Шкем­бо­вић.

Због то­га са­да фир­ма „Елик­сир” из Шап­ца, вла­сник овог то­ва­ра амо­ни­ја­ка, тра­жи на­чин да бро­до­ви­ма пре­во­зи амо­ни­јак пре­ко Ви­ди­на до Шап­ца, ка­ко би на­ста­ви­ла про­из­вод­њу ве­штач­ких ђу­бри­ва. 

Ова фир­ма за­ку­пи­ла је ва­го­не од раз­ли­чи­тих вла­сни­ка: „Атир ре­ил” (Фран­цу­ска) и ти ва­го­ни ни­су ста­ри­ји од 2002, али и од фир­ме „ВТГ Хам­бург” (има пред­став­ни­штво и у Бе­о­гра­ду), а ту је био и ва­гон 12 из 1976. го­ди­не („Ср­би­ја кар­го”, др­жав­на же­ле­знич­ка ком­па­ни­ја оба­вља пре­воз, ком­по­зи­ци­ја је у за­ку­пу, у овом слу­ча­ју фир­ме „Елик­сир” из Шап­ца). Оно што је ве­о­ма за­ни­мљи­во је­сте да је на ци­стер­ни 13 до­шло до цу­ре­ња амо­ни­ја­ка на ре­ви­зи­о­ном отво­ру (ин­спек­ци­о­ном), а ци­стер­не има­ју ви­ше вен­ти­ла. Та­ко­ђе је на­кнад­но уоче­но да је амо­ни­јак цу­рио и на ци­стер­на­ма 7 и 8. Али то су би­ле ма­ле је­два уоч­љи­ве ко­ли­чи­не, ко­је ни­су би­ле опа­сне по око­ли­ну. Ти ва­го­ни су већ од­ве­зе­ни из укр­сни­це Ста­њи­че­ња.

Да­ља ис­тра­га тре­ба­ло би да утвр­ди да ли је би­ло про­пу­ста у овом лан­цу тран­спор­та. Ис­пи­та­ће се и све окол­но­сти са ин­фра­струк­ту­ром и ва­го­ни­ма ка­ко би се утвр­дио узрок ове те­шке не­сре­ће ...