Све очи упрте у нову брану

Чачак – Откуда толика жеђ у пет општина западне Србије (Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац)? Зар планинске реке и речице (Моравица, Рзав, Скрапеж, Каменица, Дичина, Деспотовица), притоке Западне Мораве, бројни извори и потоци нису у стању да напоје близу 300.000 уста?

Одговор на ова питања је – видеће се до краја текста – ипак једноставан и логичан: вода потока и река је, неискоришћена, отицала, а није се рачунало на глобално загревање, на године повишене температуре и све мањих падавина. Други су озбиљно схватали футуристичке прогнозе научника, сређивали своје водозахвате, па и започињали освајање туђих извора.

Но, Рзав је, најзад, делимично укроћен. Није то ишло глатко, сећа се Тодор Поповић, члан Управног одбора водосистема „Рзав”:

– Један од агилних заговорника био је Мићо Маћић, ранији председник општине Пожега, потом посланик у Скупштини Србије. При доношењу Закона о изградњи водосистема Студеница, он је поднео амандман да се гради и брана на Рзаву у Ариљу. Амандман је одбијен, а он је у Скупштини рекао: „Одбили сте га, али ми ћемо изградити брану пре него што ви започнете Студеницу”. Заиста, радови су отпочели, 20. јула 1987. године, у селу Горобиље, а седам година потом четири града добила су воду; после две године, „рзавка” је стигла и у Горњи Милановац.

Као Алајбегова слама

Било је трезвених процена да акумулација (око 500 литара у секунди) неће дуго моћи да задовољава потребе и одмах је означена као прва фаза. Друга фаза је требало да буде брана „Сврачково”, али се с њом одуговлачило, јер, како рече председник општине Лучани Зоран Јоловић, „није било политичке воље”. Први аларм је стигао прошлога лета, а у трећој седмици овога августа у славинама пет поменутих градова је сваког секунда недостајало 450 литара воде, иако капацитет фабрике воде у Ариљу може да спреми за употребу 1.100 литара у секунди. Али, нема сирове воде – суша је попила Рзав.

– Градња „Сврачкова” је неопходна за будућност ових пет општина и, можда, још неколико околних градова (Краљево, Топола, Младеновац, Аранђеловац). Завршили смо планску и техничку документацију, а то је више од 60 томова папира, влада је то прихватила, као и све општине у систему. Друга фаза ће коштати шездесетак милиона евра – изјавио је за „Политику” директор водосистема Љубо Лазовић, пре тачно три године.

Ма колико „рзавка” била насушна и богомдана благодет, морамо овде истаћи да је однос комуналних предузећа у овим општинама (изузетак је Горњи Милановац) био као према Алајбеговој слами. Вода се трошила, али рачуни се нису плаћали. Чачак је у томе предњачио: трошио је 60 одсто воде, а његов дуг је, каткад, износио 80 одсто у укупним потраживањима „Рзава”. Сталним губицима водосистема је, уз речено, кумовала и веома ниска цена воде. Да би фабрика воде била на „позитивној нули”, израчунато је да је кубик воде требало прошле године да се продаје по 14,30 динара, а она ју је испоручивала по упола нижој цени. Јер цену није формирало тржиште.

Изјава једног министра да би „Рзав”, који су изградили Република Србија, буџети пет општина и њихова привреда, „могао бити купљен од једне израелске фирме”, узбудила је духове. Тада би, наводно, цена кубика воде била један евро. Проф. др Зоран Никић је, у својству општинског већника, рекао да „у водосистем не сме ући страни капитал, јер би то значило да водосистем излази из земље”.

Приватизације неће бити

Да приватизација природних, богомданих добара представља велики ризик за нацију и државу, упозорио је међународни скуп синдикалиста комуналних служби, одржан у Чању, 2005. године, на коме се чуло да је власник приватног водовода у Софији дигао цену кубика на три евра.

Tако нешто неће задесити „Рзав”, пошто је сусрет Саше Драгина, министра за пољопривреду, шумарство и водопривреду, са председницима пет поменутих општина и директором Републичке дирекције за воде Александром Продановићем – ставио тачку. А тачка је стављена тако што ће брана „Сврачково” бити изграђена за наредне три године. Средства ће дати Република, Електропривреда Србије и заинтересоване општине. Већ за радове у овој години, Национални инвестициони план је издвојио 280 милиона динара.

Истина, подухват ће коштати десет милиона евра више него што је коштао у предрачуну од пре три године, али и одлагање има своју цену која мора да се плати. Касније би било још папреније.

Утисак „Политикиног” извештача, који помно прати „Рзав” годинама уназад, дакако и ових врелих дана, јесте да су председници пет општина и њихови комуналци мало преувеличали актуелни проблем. Али, на томе им се не може нимало замерити. Јер, активирањем локалних водовода и извора, цистерни и одузимањем реци Рзав још сто литара воде у секунди од оних 700 литара биолошког минимума, превазиђена је најтежа криза која је протекле недеље угрожавала око четврт милиона људи. Успело се да Влада Србије ствар узме у своје руке. И око тренутног решавања проблема (јављаће се он и у наредна три лета) и око изградње бране „Сврачково”. Кад потекне вода из те акумулације, овај део Србије ће заборавити шта су то суве славине. Не накратко – на многаја љета!

Бошко Ломовић

-----------------------------------------------------------

Несташица воде и у Нишу

Ниш – Због високих температура претходних дана, и у Нишу су искрсли проблеми у водоснабдевању. Према званичном саопштењу ЈКП „Наисус”, претходних неколико дана оборени су сви рекорди у потрошњи пијаће воде из градског водоводног система, који у нормалним условима испоручује грађанима Ниша око 1.300 литара у секунди. Прошлог четвртка и у дане викенда, међутим, трошило се и 1.500 литара воде у секунди, због чега је ово јавно предузеће упутило апел становницима Ниша да потрошњу сведу „на најрационалнији могући ниво”. У апелу „Наисуса” поручује се грађанима да воду искључиво користе за пиће и личну хигијену, јер је примећено да се расипнички троши за заливање травњака и башти. Уколико се с прекомерном потрошњом настави, утолико је могуће да се прибегне селективним искључењима, стоји у саопштењу.

Т. Т.