Sve oči uprte u novu branu

Čačak – Otkuda tolika žeđ u pet opština zapadne Srbije (Arilje, Požega, Lučani, Čačak i Gornji Milanovac)? Zar planinske reke i rečice (Moravica, Rzav, Skrapež, Kamenica, Dičina, Despotovica), pritoke Zapadne Morave, brojni izvori i potoci nisu u stanju da napoje blizu 300.000 usta?

Odgovor na ova pitanja je – videće se do kraja teksta – ipak jednostavan i logičan: voda potoka i reka je, neiskorišćena, oticala, a nije se računalo na globalno zagrevanje, na godine povišene temperature i sve manjih padavina. Drugi su ozbiljno shvatali futurističke prognoze naučnika, sređivali svoje vodozahvate, pa i započinjali osvajanje tuđih izvora.

No, Rzav je, najzad, delimično ukroćen. Nije to išlo glatko, seća se Todor Popović, član Upravnog odbora vodosistema „Rzav”:

– Jedan od agilnih zagovornika bio je Mićo Maćić, raniji predsednik opštine Požega, potom poslanik u Skupštini Srbije. Pri donošenju Zakona o izgradnji vodosistema Studenica, on je podneo amandman da se gradi i brana na Rzavu u Arilju. Amandman je odbijen, a on je u Skupštini rekao: „Odbili ste ga, ali mi ćemo izgraditi branu pre nego što vi započnete Studenicu”. Zaista, radovi su otpočeli, 20. jula 1987. godine, u selu Gorobilje, a sedam godina potom četiri grada dobila su vodu; posle dve godine, „rzavka” je stigla i u Gornji Milanovac.

Kao Alajbegova slama

Bilo je trezvenih procena da akumulacija (oko 500 litara u sekundi) neće dugo moći da zadovoljava potrebe i odmah je označena kao prva faza. Druga faza je trebalo da bude brana „Svračkovo”, ali se s njom odugovlačilo, jer, kako reče predsednik opštine Lučani Zoran Jolović, „nije bilo političke volje”. Prvi alarm je stigao prošloga leta, a u trećoj sedmici ovoga avgusta u slavinama pet pomenutih gradova je svakog sekunda nedostajalo 450 litara vode, iako kapacitet fabrike vode u Arilju može da spremi za upotrebu 1.100 litara u sekundi. Ali, nema sirove vode – suša je popila Rzav.

– Gradnja „Svračkova” je neophodna za budućnost ovih pet opština i, možda, još nekoliko okolnih gradova (Kraljevo, Topola, Mladenovac, Aranđelovac). Završili smo plansku i tehničku dokumentaciju, a to je više od 60 tomova papira, vlada je to prihvatila, kao i sve opštine u sistemu. Druga faza će koštati šezdesetak miliona evra – izjavio je za „Politiku” direktor vodosistema Ljubo Lazović, pre tačno tri godine.

Ma koliko „rzavka” bila nasušna i bogomdana blagodet, moramo ovde istaći da je odnos komunalnih preduzeća u ovim opštinama (izuzetak je Gornji Milanovac) bio kao prema Alajbegovoj slami. Voda se trošila, ali računi se nisu plaćali. Čačak je u tome prednjačio: trošio je 60 odsto vode, a njegov dug je, katkad, iznosio 80 odsto u ukupnim potraživanjima „Rzava”. Stalnim gubicima vodosistema je, uz rečeno, kumovala i veoma niska cena vode. Da bi fabrika vode bila na „pozitivnoj nuli”, izračunato je da je kubik vode trebalo prošle godine da se prodaje po 14,30 dinara, a ona ju je isporučivala po upola nižoj ceni. Jer cenu nije formiralo tržište.

Izjava jednog ministra da bi „Rzav”, koji su izgradili Republika Srbija, budžeti pet opština i njihova privreda, „mogao biti kupljen od jedne izraelske firme”, uzbudila je duhove. Tada bi, navodno, cena kubika vode bila jedan evro. Prof. dr Zoran Nikić je, u svojstvu opštinskog većnika, rekao da „u vodosistem ne sme ući strani kapital, jer bi to značilo da vodosistem izlazi iz zemlje”.

Privatizacije neće biti

Da privatizacija prirodnih, bogomdanih dobara predstavlja veliki rizik za naciju i državu, upozorio je međunarodni skup sindikalista komunalnih službi, održan u Čanju, 2005. godine, na kome se čulo da je vlasnik privatnog vodovoda u Sofiji digao cenu kubika na tri evra.

Tako nešto neće zadesiti „Rzav”, pošto je susret Saše Dragina, ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, sa predsednicima pet pomenutih opština i direktorom Republičke direkcije za vode Aleksandrom Prodanovićem – stavio tačku. A tačka je stavljena tako što će brana „Svračkovo” biti izgrađena za naredne tri godine. Sredstva će dati Republika, Elektroprivreda Srbije i zainteresovane opštine. Već za radove u ovoj godini, Nacionalni investicioni plan je izdvojio 280 miliona dinara.

Istina, poduhvat će koštati deset miliona evra više nego što je koštao u predračunu od pre tri godine, ali i odlaganje ima svoju cenu koja mora da se plati. Kasnije bi bilo još paprenije.

Utisak „Politikinog” izveštača, koji pomno prati „Rzav” godinama unazad, dakako i ovih vrelih dana, jeste da su predsednici pet opština i njihovi komunalci malo preuveličali aktuelni problem. Ali, na tome im se ne može nimalo zameriti. Jer, aktiviranjem lokalnih vodovoda i izvora, cisterni i oduzimanjem reci Rzav još sto litara vode u sekundi od onih 700 litara biološkog minimuma, prevaziđena je najteža kriza koja je protekle nedelje ugrožavala oko četvrt miliona ljudi. Uspelo se da Vlada Srbije stvar uzme u svoje ruke. I oko trenutnog rešavanja problema (javljaće se on i u naredna tri leta) i oko izgradnje brane „Svračkovo”. Kad potekne voda iz te akumulacije, ovaj deo Srbije će zaboraviti šta su to suve slavine. Ne nakratko – na mnogaja ljeta!

Boško Lomović

-----------------------------------------------------------

Nestašica vode i u Nišu

Niš – Zbog visokih temperatura prethodnih dana, i u Nišu su iskrsli problemi u vodosnabdevanju. Prema zvaničnom saopštenju JKP „Naisus”, prethodnih nekoliko dana oboreni su svi rekordi u potrošnji pijaće vode iz gradskog vodovodnog sistema, koji u normalnim uslovima isporučuje građanima Niša oko 1.300 litara u sekundi. Prošlog četvrtka i u dane vikenda, međutim, trošilo se i 1.500 litara vode u sekundi, zbog čega je ovo javno preduzeće uputilo apel stanovnicima Niša da potrošnju svedu „na najracionalniji mogući nivo”. U apelu „Naisusa” poručuje se građanima da vodu isključivo koriste za piće i ličnu higijenu, jer je primećeno da se rasipnički troši za zalivanje travnjaka i bašti. Ukoliko se s prekomernom potrošnjom nastavi, utoliko je moguće da se pribegne selektivnim isključenjima, stoji u saopštenju.

T. T.