Перуанци не одустају, председница се не повлачи

Не смирују се протести против нове перуанске председнице, која је недавно обележила првих месец дана владања уз нереде на улицама и више десетина погинулих демонстраната.

Око 55 људи је изгубило живот у сукобу с полицијом на демонстрацијама против Дине Болуарте, која је дошла на чело државе прошлог децембра после свргавања и хапшења левичарског председника Педра Кастиља.

Немири у Перуу допринели су повећању нестабилности у Латинској Америци. С невољама се суочава више левичарских влада, од бразилског председника Луиза Игнасија Луле да Силве, који поручује да је против њега покушан државни удар, до чилеанског лидера Габријела Борића, чија је популарност драстично опала.

У перуанској престоници Лими и још неколико области траје ванредно стање због сукоба грађана и полиције. Демонстранти се не повлаче с улица ни после више од месец дана откако је Кастиљо завршио у затвору, а на његово место дошла његова дотадашња потпредседница.

У петак су свет обишле слике на којима се види како је током демонстрација избио огроман пожар у историјски вредној згради у Лими. У престоницу се сливају незадовољни грађани из сиромашнијих и руралнијих делова земље. Многи од њих демонстрирају у ношњи аутохтоног становништва, које је у великој мери гласало за Кастиља.

Кастиљо је намеравао да распусти скупштину и влада декретом, али га је скупштина претекла, оптужила га за покушај државног удара и свргла, постављајући потпредседницу на чело државе.

Иако је легитимно изабран 2021. уз помоћ гласова сељака, радника и домородачког становништва из унутрашњости земље, Кастиљо је с муком владао. Стално је био у сукобу с парламентом, који је под контролом десничарске опозиције и политичке елите из Лиме. Имао је проблеме и с бројним министрима, који су напуштали кабинет и дестабилизовали владу.

Док Кастиљо чека суђење у затвору, учесници протеста захтевају да бивши председник буде ослобођен, као и да нова председница поднесе оставку. Демонстранти инсистирају на расписивању избора и правди за погинуле саборце. Како пише шпански дневник „Паис”, Дина Болуарте је прошле седмице замолила за опроштај због броја погинулих грађана, али је умањила значај онога што захтевају њени политички противници и јасно ставила до знања да не мисли да се повуче.

„Владаћу у име милиона Перуанаца, а не у име екстремне мањине која пали и уништава земљу”, поручила је шефица државе.

Према истраживању агенције „Ипсос”, више од 70 одсто грађана не подржава председницу, а 80 одсто грађана не подржава парламент, преноси перуански лист „Хестион”.

И у суседном Чилеу влада се суочава с падом популарности и преиспитивањем легитимитета. Левичар хрватског порекла Габријел Борић је прошлог марта постао међународна политичка звезда јер је изабран за чилеанског председника са само 36 година, али је његов рејтинг у међувремену спао на 25 одсто. Током досадашње кратке владавине, Борић је постигао мање него што је желео, пре свега зато што су грађани одбацили његов предлог о промени Устава. На референдуму је пропала владина замисао прогресивног устава, који би гарантовао земљу аутохтоном становништву, абортус и 50 одсто жена у државним установама.

Чилеанци су незадовољни и због инфлације, која према званичним подацима износи више од 12 одсто и највиша је у последњих 30 година. Због поскупљења, поништени су ефекти владиних мера као што је повећање минималца и социјалне помоћи.

Док је у Чилеу на власти млад политичар, који тек открива границе левице у Латинској Америци, у Бразилу се на власт вратио прекаљени левичар Лула. Ипак, ни искуство није помогло новом старом бразилском председнику да следећу етапу у политичкој каријери започне без турбуленција. Тек што је ове године трећи пут постао шеф државе, Лула је гледао како више хиљада подржавалаца његовог претходника Жаира Болсонара упада у председништво, Конгрес и Врховни суд. Присталице донедавног десничарског председника устале су против Луле и ломиле инвентар у институцијама у Бразилији, сматрајући да су избори одржани јесенас били намештени.

Иако је полиција после три сата успоставила ред и ухапсила велики број демонстраната, једнодушна оцена светских медија је да су догађаји 8. јануара оставили дубок ожиљак на бразилској демократији и искомпликовали повратак латиноамеричке левице.

Прву Лулину епоху (2003–2010) обележили су економски раст и побољшање животног стандарда за милионе сиромашних Бразилаца. Лула је после другог мандата осуђен за корупцију и неко време је провео у затвору, док је десница освајала власт. Кад је пресуда против њега поништена, поново се кандидовао и у октобру надјачао Болсонара на биралиштима. Ипак, била је то најтешња победа у историји бразилских избора. Поделе су толико велике да бројни Бразилци данас не виде легитимног председника у Лули, као што га многи нису видели ни у Болсонару.