Злочин над Србима у Масленици пуних 30 година без осуде

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију, под кодним називом „Масленица”, на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК), а до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији, саопштио је јуче Документационо-информативни центар „Веритас”.

Агресија је, како наводи председник „Веритаса” Саво Штрбац, извршена у току реализације „Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага Уједињених нација (Унпрофор).

Један од тежих злочина десио се већ првог дана агресије на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције из заседе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.

Највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

„Срби из поменутих села су побијени, прогнани или одведени у затворе и логоре. Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени”, истакао је Штрбац.

Према „Веритасовој” евиденцији, погинуло је и нестало 346 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година. Међу жртвама су и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце млађе од 12 година. Међу погинулима је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ.

У збеговима је у наредних неколико месеци умрло још 165 углавном старијих особа. Из поменутих равнокотарских села протерано је, према подацима „Веритаса”, више од 10.000 Срба.

Како се наводи у саопштењу „Веритаса”, операцију „Масленица” су испланирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег председника државе и врховног команданта оружаних снага. У време ове агресије начелник артиљерије сектора „Велебит” био је Агим Чеку, Албанац са Косова, до 1991. официр ЈНА. Услед неселективног гранатирања по дубини територија општина Бенковац и Обровац, на том подручју је страдало највише цивила.