Како да задржимо путнике са дунавских крузера

Дунав је најпопуларнији за речна крстарења, али кроз нашу земљу у ове сврхе је недовољно искоришћен. Иако се годинама уназад говори о огромном потенцијалу и прилици коју пропуштамо, никако да се сврстамо уз земље попут Аустрије или Мађарске које су од ове понуде направиле бренд. Дунавом годишње само крузерима путује око два милиона људи, али у нашу престоницу и они који пристану проведу по неколико сати. Било би, сматрају туристички стручњаци, добро да их на неки начин задржимо не само у Београду него и другим градовима и понудимо садржаје који ће их мотивисати да поново посете Србију.

У Агенцији за управљање лукама кажу за „Политику” да је у Србији тренутно отворено седам међународних путничких пристаништа: Београд. Нови Сад, Доњи Милановац, Голубац, Костолац, Кладово и Смедерево. Пред почетак овогодишње сезоне биће отворена и пристаништа у Земуну и Сремској Митровици.

– Прошле године пристало је 1.420 крузера и искрцало се 135.000 путника. Примећујемо опоравак крузинга и очекујемо да ће 2023. бити још боља. Највећи број страних посетилаца у Србију стиже из Америке, Јапана, Израела и Западне Европе, а на нашим пристаништима пристаје све више крузера са високом категоризацијом, односно са пет звездица и већим капацитетима – наводи Вук Перовић, директор Агенције за управљање лукама. Упитан да ли је овај потенцијал искоришћен у довољној мери и шта бисмо могли да унапредимо да буде више користи за туризам Србије, Перовић одговара да су у току пројекти који би требало да утичу на то. Наутички потенцијали Србије се иначе огледају у мрежи пловних путева од скоро 1.600 километара дужине и две међународне реке које протичу кроз нашу земљу – Дунав и Сава. Градови и тврђаве који се налазе на обалама ових река, археолошка налазишта и друге знаменитости могу привући туристе да Србију обиђу са воде.

– Агенција спроводи пројекат ’Пробуди Дунав’ чији је циљ промоција и развој крузинга на Дунаву кроз повезивање градова у Горњем и Доњем Подунављу. Отварањем нових пристаништа желимо да покренемо локално становништво да представе аутентичност свог краја – гастрономију, споменике, локалитете и друго. Агенција ће у наредном периоду покренути још један пројекат ’Заплови Србијом’ – напомиње директор ове агенције.

Током овог пројекта активно ће се радити на развоју инфраструктуре за међународни путнички и наутички саобраћај, као и на афирмацији домаћег и прекограничног линијског превоза путника. Пројекат ће утицати на повећање прихода од путничког водног саобраћаја у укупним приходима од ове привредне гране.

У оквиру Стратегије развоја водног саобраћаја до 2025. године заједно са Владом Србије покренут је и нови инвестициони циклус у изградњу инфраструктуре међународних путничких пристаништа. Уложена су средства у изградњу пристаништа у Великом Градишту, код Рамске тврђаве, Шапцу и Сремској Митровици.

Циљ Србије је да се  градови на обали Саве и Дунава уцртају на наутичку карту Европе, а како сазнајемо, ради се и на томе да се позитивни трендови из других земаља примене и код нас. У дунавском сливу је добар пример Аустрије која годишње бележи 5.000 пристајања. У Националној асоцијацији туристичких агенција Јута кажу да је овај туризам у Европи резервисан за имућне, махом старије госте и да је важно да се уради инфраструктура и у самим пристаништима уколико желимо да те госте задржимо код нас мало дуже.

– То су углавном бродови са 300 до 500 гостију који имају све обезбеђено и не троше новац на храну. Али је важно да рецимо имамо у понуди пакете за обилазак неких знаменитости, да бисмо се што боље представили и евентуално промовисали – објашњава Александар Сеничић, директор Јуте. Додаје да они који пристану у Београду сада проведу ту неколико сати, а могло би и другачије, на пример, да их задржимо у Новом Саду и Београду, да један део оде на излет, а други време проведу у месту пристајања крузера. Сеничић наводи пример Бара који је успео да много профитира од крузера.

– Ако бисмо повукли паралелу са крузерима на мору, на пример, у Бару у који ови бродови нису пристајали, већ две године они долазе и остају тамо један дан. То је око 3.500 туриста по једном броду, а пошто крузери пристају три пута недељно више од 10.000 њих заврши у овом граду. Једна трећина остане у Бару, а остали путују по Црној Гори, на излете на Скадарско језеро, Цетиње, Улцињ. То су приходи и за превознике, водиче, места у која долазе. То покреће цео један систем који се и краткорочно и на дуже стазе исплати – наглашава директор Јуте.