Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како да задржимо путнике са дунавских крузера

Прошле године пристало је 1.420 бродова са 135.000 путника, а очекује се да ће ове године бити боље
Како да задржимо путнике са дунавских крузера
У Србији је отворено седам међународних путничких пристаништа: Београд. Нови Сад, Доњи Милановац, Голубац, Костолац, Кладово и Смедерево (Фото: Пиксабеј)

Дунав је најпопуларнији за речна крстарења, али кроз нашу земљу у ове сврхе је недовољно искоришћен. Иако се годинама уназад говори о огромном потенцијалу и прилици коју пропуштамо, никако да се сврстамо уз земље попут Аустрије или Мађарске које су од ове понуде направиле бренд. Дунавом годишње само крузерима путује око два милиона људи, али у нашу престоницу и они који пристану проведу по неколико сати. Било би, сматрају туристички стручњаци, добро да их на неки начин задржимо не само у Београду него и другим градовима и понудимо садржаје који ће их мотивисати да поново посете Србију.

У Агенцији за управљање лукама кажу за „Политику” да је у Србији тренутно отворено седам међународних путничких пристаништа: Београд. Нови Сад, Доњи Милановац, Голубац, Костолац, Кладово и Смедерево. Пред почетак овогодишње сезоне биће отворена и пристаништа у Земуну и Сремској Митровици.

– Прошле године пристало је 1.420 крузера и искрцало се 135.000 путника. Примећујемо опоравак крузинга и очекујемо да ће 2023. бити још боља. Највећи број страних посетилаца у Србију стиже из Америке, Јапана, Израела и Западне Европе, а на нашим пристаништима пристаје све више крузера са високом категоризацијом, односно са пет звездица и већим капацитетима – наводи Вук Перовић, директор Агенције за управљање лукама. Упитан да ли је овај потенцијал искоришћен у довољној мери и шта бисмо могли да унапредимо да буде више користи за туризам Србије, Перовић одговара да су у току пројекти који би требало да утичу на то. Наутички потенцијали Србије се иначе огледају у мрежи пловних путева од скоро 1.600 километара дужине и две међународне реке које протичу кроз нашу земљу – Дунав и Сава. Градови и тврђаве који се налазе на обалама ових река, археолошка налазишта и друге знаменитости могу привући туристе да Србију обиђу са воде.

– Агенција спроводи пројекат ’Пробуди Дунав’ чији је циљ промоција и развој крузинга на Дунаву кроз повезивање градова у Горњем и Доњем Подунављу. Отварањем нових пристаништа желимо да покренемо локално становништво да представе аутентичност свог краја – гастрономију, споменике, локалитете и друго. Агенција ће у наредном периоду покренути још један пројекат ’Заплови Србијом’ – напомиње директор ове агенције.

Током овог пројекта активно ће се радити на развоју инфраструктуре за међународни путнички и наутички саобраћај, као и на афирмацији домаћег и прекограничног линијског превоза путника. Пројекат ће утицати на повећање прихода од путничког водног саобраћаја у укупним приходима од ове привредне гране.

У оквиру Стратегије развоја водног саобраћаја до 2025. године заједно са Владом Србије покренут је и нови инвестициони циклус у изградњу инфраструктуре међународних путничких пристаништа. Уложена су средства у изградњу пристаништа у Великом Градишту, код Рамске тврђаве, Шапцу и Сремској Митровици.

Циљ Србије је да се  градови на обали Саве и Дунава уцртају на наутичку карту Европе, а како сазнајемо, ради се и на томе да се позитивни трендови из других земаља примене и код нас. У дунавском сливу је добар пример Аустрије која годишње бележи 5.000 пристајања. У Националној асоцијацији туристичких агенција Јута кажу да је овај туризам у Европи резервисан за имућне, махом старије госте и да је важно да се уради инфраструктура и у самим пристаништима уколико желимо да те госте задржимо код нас мало дуже.

– То су углавном бродови са 300 до 500 гостију који имају све обезбеђено и не троше новац на храну. Али је важно да рецимо имамо у понуди пакете за обилазак неких знаменитости, да бисмо се што боље представили и евентуално промовисали – објашњава Александар Сеничић, директор Јуте. Додаје да они који пристану у Београду сада проведу ту неколико сати, а могло би и другачије, на пример, да их задржимо у Новом Саду и Београду, да један део оде на излет, а други време проведу у месту пристајања крузера. Сеничић наводи пример Бара који је успео да много профитира од крузера.

– Ако бисмо повукли паралелу са крузерима на мору, на пример, у Бару у који ови бродови нису пристајали, већ две године они долазе и остају тамо један дан. То је око 3.500 туриста по једном броду, а пошто крузери пристају три пута недељно више од 10.000 њих заврши у овом граду. Једна трећина остане у Бару, а остали путују по Црној Гори, на излете на Скадарско језеро, Цетиње, Улцињ. То су приходи и за превознике, водиче, места у која долазе. То покреће цео један систем који се и краткорочно и на дуже стазе исплати – наглашава директор Јуте.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Subotic
Pa vide ljudi sta sve pliva po Dunavu, pa im se ne zadrzava. Sredite kanalizaciju prvo!
Milen
"Okrečite Beograd!"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.