Представници „Београд прајда” траже доношење закона о истополним заједницама

Представници организације „Београд прајд”, која окупља особе геј, лезбијске, бисексуалне и транссексуалне оријентације и једном годишње организује Параду поноса, упутили су отворено писмо Томиславу Жигманову, министру за људска права и друштвени дијалог, у коме су му поставили питање каква је судбина закона о истополним заједницама, који регулише правни статус припадника ЛГБТ популације у нашој земљи.

„Одлагањем доношења закона о истополним заједницама Србија активно крши сопствени Устав и не поштује сопствену владавину права, јер највиши правни акт наше земље забрањује дискриминацију на свим нивоима. Уколико држава заиста гарантује једнак третман својих грађана и грађанки, неопходно је и хитно је усвајање законских регулатива као што је закон о истополним заједницама. Подсећања ради, последњи процедурални корак завршен је пре више од годину дана, а Нацрт закона о истополним заједницама усклађен је са експертским мишљењем Савета Европе. Након тога, очекивано је да ће се закон послати на разматрање у владу. Међутим, уследила је потпуна тишина – нити је јавност обавештена о даљим корацима и процедури, нити је закон у било ком тренутку дошао на дневни ред Народне скупштине Републике Србије. У писму које смо упутили ресорном министру Томиславу Жигманову истакли смо да смо спремни да водимо испочетка дијалог о закону о истополним заједницама и питали га да ли је и он спреман да оде корак даље од своје претходнице Гордане Чомић. У децембру прошле године поново смо послали писма министрима у Влади Србије, на која, нажалост, одговор нисмо добили”, истичу представници „Београд прајда”.

Када је, подсећања ради, пре две године основано Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, цивилни сектор очекивао је од ресорне министарке Гордане Чомић доношење три важна законска акта – закона о равноправности полова, закона о изменама и допунама забрани дискриминације и закона о истополним заједницама. Њихова очекивања су, математичким језиком речено, испуњена двотрећински, јер су од три закона донесена само два. У министарској „фиоци” остао је само закон који регулише правни статус припадника мањинске сексуалне оријентације, па сада ЛГБТ заједница очекује да ће наследник министарке Чомић овај закон извадити из фиоке и послати у Народну скупштину. Или барем позвати представнике ЛГБТ заједнице у Србији на нови дијалог.

Нацрт закона о истополним заједницама пре свега регулише имовинскоправне односе између особа истог пола и не предвиђа могућност усвајања деце. Према слову овог нацрта, партнер у истополној заједници је у праву наслеђивања изједначен с брачним супружником, а регулисано је и питање наслеђивања породичне пензије. Уређено је и питање (расподеле) имовине коју партнери стичу у заједници. Партнери у истополној заједници који су на болничком лечењу овим законом стичу право на посету свог партнера, као и на давање пристанка на медицински третман у име партнера који то није у стању да учини. Истополна заједница се закључује код матичара и престаје под идентичним условима као и традиционални брак – партнерство се може раскинути тужбом или споразумно.