Predstavnici „Beograd prajda” traže donošenje zakona o istopolnim zajednicama

Predstavnici organizacije „Beograd prajd”, koja okuplja osobe gej, lezbijske, biseksualne i transseksualne orijentacije i jednom godišnje organizuje Paradu ponosa, uputili su otvoreno pismo Tomislavu Žigmanovu, ministru za ljudska prava i društveni dijalog, u kome su mu postavili pitanje kakva je sudbina zakona o istopolnim zajednicama, koji reguliše pravni status pripadnika LGBT populacije u našoj zemlji.

„Odlaganjem donošenja zakona o istopolnim zajednicama Srbija aktivno krši sopstveni Ustav i ne poštuje sopstvenu vladavinu prava, jer najviši pravni akt naše zemlje zabranjuje diskriminaciju na svim nivoima. Ukoliko država zaista garantuje jednak tretman svojih građana i građanki, neophodno je i hitno je usvajanje zakonskih regulativa kao što je zakon o istopolnim zajednicama. Podsećanja radi, poslednji proceduralni korak završen je pre više od godinu dana, a Nacrt zakona o istopolnim zajednicama usklađen je sa ekspertskim mišljenjem Saveta Evrope. Nakon toga, očekivano je da će se zakon poslati na razmatranje u vladu. Međutim, usledila je potpuna tišina – niti je javnost obaveštena o daljim koracima i proceduri, niti je zakon u bilo kom trenutku došao na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije. U pismu koje smo uputili resornom ministru Tomislavu Žigmanovu istakli smo da smo spremni da vodimo ispočetka dijalog o zakonu o istopolnim zajednicama i pitali ga da li je i on spreman da ode korak dalje od svoje prethodnice Gordane Čomić. U decembru prošle godine ponovo smo poslali pisma ministrima u Vladi Srbije, na koja, nažalost, odgovor nismo dobili”, ističu predstavnici „Beograd prajda”.

Kada je, podsećanja radi, pre dve godine osnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, civilni sektor očekivao je od resorne ministarke Gordane Čomić donošenje tri važna zakonska akta – zakona o ravnopravnosti polova, zakona o izmenama i dopunama zabrani diskriminacije i zakona o istopolnim zajednicama. Njihova očekivanja su, matematičkim jezikom rečeno, ispunjena dvotrećinski, jer su od tri zakona donesena samo dva. U ministarskoj „fioci” ostao je samo zakon koji reguliše pravni status pripadnika manjinske seksualne orijentacije, pa sada LGBT zajednica očekuje da će naslednik ministarke Čomić ovaj zakon izvaditi iz fioke i poslati u Narodnu skupštinu. Ili barem pozvati predstavnike LGBT zajednice u Srbiji na novi dijalog.

Nacrt zakona o istopolnim zajednicama pre svega reguliše imovinskopravne odnose između osoba istog pola i ne predviđa mogućnost usvajanja dece. Prema slovu ovog nacrta, partner u istopolnoj zajednici je u pravu nasleđivanja izjednačen s bračnim supružnikom, a regulisano je i pitanje nasleđivanja porodične penzije. Uređeno je i pitanje (raspodele) imovine koju partneri stiču u zajednici. Partneri u istopolnoj zajednici koji su na bolničkom lečenju ovim zakonom stiču pravo na posetu svog partnera, kao i na davanje pristanka na medicinski tretman u ime partnera koji to nije u stanju da učini. Istopolna zajednica se zaključuje kod matičara i prestaje pod identičnim uslovima kao i tradicionalni brak – partnerstvo se može raskinuti tužbom ili sporazumno.