Рат и профит: Како се мења имиџ произвођача оружја

Армин Папергер, први човек концерна Рајнметал, не воли кад се његова фирма назива „профитером у кризи“ – иако то неоспорно јесте.

Вредност акција овог произвођача оружја се од прошлог фебруара више него удвостручила, а након дуго времена би се фирма могла наћи у групи „40 највећих“, то јест немачком берзанском индексу ДАX, пише Дојче веле.

Папергер овај концерн радије назива „помагачем“ у насталој кризи. Јер он чини шта може како би попунио већ жалосно празне арсенале и немачког Бундесвера. Његова војна возила, системе противваздушне одбране, комуникацијску опрема и муницију хитно траже и други.

Председник управе за јавни сервис АРД прича да је у мање од годину дана запослено око 1.200 нових радника тако да их у читавом свету има већ тридесетак хиљада, око половине их ради у Немачкој.

Од почетка рата у Украјини су почели и са ширењем: у Мађарској се већ гради нова фабрика муниције, у Шпанији су преузели једну тамошњу фабрику те врсте. Њихова је процена да ће војни сектор ове године расти за барем 15 или 20 одсто.

Рајнметал је одличан пример онога што се дешавало и у немачкој војној индустрији након краја Хладног рата. Та фирма је деведесетих успела да преживи смањење војних буџета, те је преузимала мање фирме које су стављале катанац.

На пример, под кров концерна је доспео и швајцарски произвођач артиљерије Оерликон Цонтравес, 2008. је преузета и холандска фабрика тенкова Сторк.

Новим аквизицијама су проширили асортиман, од војних оклопних возила, артиљеријских и ракетних система до комуникацијске опреме, муниције и експлозива и утолико је фирма заиста „помагач“ оваквој немачкој војсци.

Влада канцелара Олафа Шолца је одлучила да формира додатни фонд од сто милијарди евра за набавку војне опреме, али се набавка тек полако одвија.

Ипак, за недељно издање Билда Папергер је рекао да већ у првом кварталу ове године желе да заврше преговоре о набавци нових оклопних возила за Бундесвер.

Ово доба је узроковало и промену перцепције немачке војне индустрије: све мање се доживљавају као „трговци смрћу“. Пословање са тим сектором увек је значило дозу гриже савести, каже Кристијан Мелинг из немачког Друштва за спољну политику.

То је индустрија која можда нема превише племенитих идеала, али је нужна: „Потребна је сопствена наменска индустрија, иначе зависимо од других нација“, каже Мелинг.

У Рајнметалу је и извоз изузетно важан – он чини две трећине промета. Али и ту фирма зависи од подршке и дозвола немачке владе која зна да буде избирљива. Додуше, било је много примера кад је извоз одобраван у диктатуре или земље које воде офанзивне ратове, попут Саудијске Арабије.

Но, ипак се немачко оружје не може купити тек тако, а сваки извоз је под лупом. Када се ради о евентуалној испоруци тенкова Украјини, у иностранству мало ко разуме немачко оклевање. Немцима се чак учитава и непоузданост.

То одлично показује пример Пољске: она има немачке тешке тенкове типа Леопард, које хоће да проследи Украјини, али и за то треба дозволу Берлина. У међувремену су Пољаци из Јужне Кореје поручили чак хиљаду нових тенкова, и приде борбене авионе.

„Пољаци су схватили да се с Немачком једноставно не могу поуздано склапати послови“, каже Мелинг. Кривица не лежи у произвођачима, него у немачкој влади, каже он. „За пословање Рајнметала ствари постају теже ако из политике нема довољно подршке.“

И сам Рајнметал је недавно доспео под жестоке критике због недостатака код новог оклопног возила Пума којег ова фирма производи у сарадњи с највећим домаћим конкурентом – али и најважнијим партнером, фирмом Краус-Мафај Вегман (КМW).

Бундесверу је испоручено 18 возила за пробу, а на вежби гађања прошлог децембра заказало је свих 18 комада.

Рајнметал је брзо утврдио да су кварови били тек ситнице и две седмице касније објавио да је 17 од 18 возила потпуно спремно. Али и то је још један доказ да немачкој војној индустрији предстоји дуг пут да покаже да је у стању да у разумном року испоручи све што треба.