Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Просечна плата банкара 125.117 динара, али је све мање запослених

Број банака смањен за трећину, а дигитализација затвара шалтере
Просечна плата банкара 125.117 динара, али је све мање запослених
(Фото Д. Јевремовић)

Просечна плата у банкама у октобру прошле године износила је 125.117 динара, према последњим статистичким подацима. Запослени у банкама су увек имали „добре” плате, међутим чињеница је да се све мање њих може похвалити оваквим зарадама. Јер, број запослених у овим финансијским институцијама у константном је паду. У последњих десет година у банкама је мање за око 6.000 радника. Тачније, на нивоу банкарског сектора, како показују подаци Народне банке Србије (НБС) број запослених од 2012. смањио се са 28.394 на 22.550 колико их је било у децембру 2021. и на 22.154 у новембру 2022. Мање је и филијала за око 840. Поређења ради, у децембру 2012. било их је 2.243, а на крају новембра 1.402. Главни разлози за смањење броја запослених су мањи број банака, односно укрупњавање овог сектора које је било врло интензивно последњих година, али и дигитализација.

Тренутно у Србији послује 21 банка, а пре десетак година радиле су 32 што значи да је њихов број смањи за 11 или безмало за трећину. Из НБС-а наводе да је промена броја пословница, као и броја запослених, у одређеној мери последица промена броја банака, односно процеса консолидације. Банке предњаче у дигитализацији тако да за велики број трансакција одлазак у банку уопште више није потребан. Према подацима Удружења банака у трећем кварталу прошле године 40.000 уговора између банака и клијената закључено је на даљину, што је 24 одсто више него годину дана раније. Број корисника мобилног банкарства порастао је на 3,3 милиона, што је такође увећање од 24 процента. У струковном удружењу очекују повећање коришћења дигиталних услуга, јер су клијенти све више технолошки образовани и спремни да се упусте у дигитално банкарство. У НБС кажу да канали комуникације с корисницима и начин пружања услуга зависе од пословних политика банака, при чему развој дигиталног и електронског банкарства представља само допуну традиционалних видова комуникације и постојећих услуга у банкама.

„Као и до сада, највећи број банка (али не и оне које свој пословни модел заснивају на дигиталном банкарству од оснивања) и даље ће имати експозитуре у којима је могуће обавити исплате и уплате, али и мултифункционалне уређаје с којих је могуће подизати односно уплаћивати новац у динарима, а неретко и у еврима. Укрупњавање банака није смањило квалитет финансијских услуга које оне пружају грађанима и привреди, већ је, напротив, допринело већој ефикасности и унапређењу квалитета, а самим тим и очувању стабилности финансијског система”, наводе из НБС-а.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandra
Ahahahaha...probajte pola od te cifre ..na nekim pozicijama ispod republickog proseka

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.