Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све дуже се чека на грађевинске дозволе

Посебно забрињава смањење обима грађевинских радова од 25 одсто у Београду, где су од 670 захтева у вези са грађевинским дозволама усвојена 173
(Фото А. Васиљевић)

Вредност изведених грађевинских радова у трећем кварталу прошле године опала је за 13,5 одсто у односу на исти период 2021. Један од разлога је пад ефикасности надлежних органа, јер се време за издавање грађевинских дозвола из године у годину повећава, па је уместо девет дана, колико је било потребно 2020. службеницима сада потребно 15 дана да обраде захтев. Посебно забрињава пад изведених грађевинских радова од 25 процената у Београду, имајући у виду чињеницу да је њихово учешће у региону главног града највеће у укупној вредности изведених грађевинских радова у Србији. Овај пад је између осталог резултат чињенице да је у трећем тромесечју 2022. од укупно 670 поднетих захтева у вези са грађевинским дозволама, усвојено свега 173, односно 25,82 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику у трећем тромесечју прошле године, вредност грађевинских радова расте само у Шумадији и западној Србији и то за 6,4 процента у односу на исти период 2021. Највише је опала у региону јужне и источне Србије и то за 34,1 одсто, у Београдском региону за 25 процената, док је у Војводини тај пад износио свега 8,7 одсто.

Очекивано би било да је главни разлог овог пада суздржаност инвеститора, који због пооштрених услова задуживања и глобалне кризе оклевају са инвестицијама. Међутим, број поднетих захтева у вези са изградњом објеката показује супротно.

Ако се погледају подаци централне евиденције обједињених процедура, коју води Агенција за привредне регистре, у том периоду у Србији је примљено 1,96 одсто више захтева у вези са изградњом објеката него у трећем кварталу 2021, а за 12,77 процената више него током трећег квартала 2020. Дакле, у трећем кварталу 2022. примљено је 39.545 захтева за изградњу, доградњу и реконструкцију објеката, што представља повећање у односу на други квартал када су примљена 37.042 захтева, али и у односу на исти период 2021. када је примљено укупно 38.786. Примера ради само за грађевинске дозволе поднето је 4.516 захтева, док их је у 2021. било 4.467, а 2020. године 3.975.

Међутим, прегледом јединствене, јавне, електронске базе података у којој су садржани подаци о току сваког појединачног предмета по захтевима у вези са изградњом објеката, уочава се пад ефикасности надлежних органа из године у годину, кроз раст просечног времена поступања у процесу решавања захтева. Просечно време решавања захтева за издавање локацијских услова у трећем кварталу 2020. у Србије износило је 18 дана, у истом периоду 2021. године 24 дана, док је у трећем кварталу 2022. поступак трајао 31 дан.

Када је реч о захтевима за издавање грађевинских дозвола, просечан број дана за решавање захтева у трећем кварталу 2020. у Србији је трајао девет дана, 13 дана у 2021. и 15 дана у 2022. Просечно време поступања надлежних органа расте из године у годину и по осталим захтевима, било да је реч о издавању привремене грађевинске дозволе за чије решавање је требало осам дана 2020, девет дана 2021. и 18 дана 2022. или за издавање употребне дозволе за коју је било потребно девет дана 2020, 17 дана 2021. и 20 дана 2022. године.

Према броју примљених захтева највеће оптерећење трпе Нови Сад и Београд. У Новом Саду поднето је 3.850 захтева, што представља 9,74 одсто укупног броја, а у Београду 1.723 што је 4,34 одсто свих захтева.

Интересантна је појава мноштва одбачених захтева у градској управи Београда. Одбачени захтеви за локацијске услове представљају 55,39 одсто укупног броја донетих решења, одбачени захтеви за грађевинске дозволе чине 59,7 процената укупног броја донетих решења, док је за употребне дозволе проценат одбачених захтева 67,26 одсто. У поређењу са Новим Садом број одбачених захтева у просеку је већи за 14,81 проценат. Број усвојених захтева у Београду је 25 одсто од броја поднетих, а у Новом Саду 53,77 процената.

Узрочно последична веза између поступања надлежних органа и пада вредности грађевинских радова је очигледна. Оваква ситуација указује да је потребно нешто променити и донети системске мере које ће допринети убрзању поступка, поједностављењу одређених процедура, али и повећању капацитета за обраду захтева. Неизбежно је повећање ефикасности надлежних органа и унапређење области грађевинарства, подстицање зелене градње и електромобилности што ће вероватно бити постигнуто кроз измене закона о планирању и изградњи које су више пута у последње време најављиване.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никола
Закон је одличан. Процедуре за грађевинске дозволе су у Србији, рецимо, неупоредиво боље од Аустрије (ма колико неком звучало чудно), и много брже се решавају захтеви. Нас саботирају нерадници у управи и државним органима, они који су рачунарски слабо писмени, као и они који користе позицију за одуговлачења да би их неко "убрзао" (зна се како). То нам је рак-рана. Наравно, има и оних институција које су пребукиране. То све захтева озбиљну реформу на нивоу државе. Прописи су од 2015. одлични.
Aleksandra Lukovic
Kako je ovo moguce…jesmo li mi do skoro na Duing business list World Bank bili na 11.mestu po brzini izdavanja dozvola…trebalo bi izvrsiti opseznu analizu kako je za dve godine vreme za dobijanje gradjevinske dozvole duplirano
fensi denser
pa ima kome se plati i onda može i da se ide na ozakonjenje, em veća spratnost, em zauzeće... samo bratu onog lika koji ozakonjuje prepišeš nekoliko stanova
Milos Kovacevic
Ovako postajemo nekonkurentni. Nesto se mora promeniti zakon ili cinovnici.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.