Све дуже се чека на грађевинске дозволе

Вредност изведених грађевинских радова у трећем кварталу прошле године опала је за 13,5 одсто у односу на исти период 2021. Један од разлога је пад ефикасности надлежних органа, јер се време за издавање грађевинских дозвола из године у годину повећава, па је уместо девет дана, колико је било потребно 2020. службеницима сада потребно 15 дана да обраде захтев. Посебно забрињава пад изведених грађевинских радова од 25 процената у Београду, имајући у виду чињеницу да је њихово учешће у региону главног града највеће у укупној вредности изведених грађевинских радова у Србији. Овај пад је између осталог резултат чињенице да је у трећем тромесечју 2022. од укупно 670 поднетих захтева у вези са грађевинским дозволама, усвојено свега 173, односно 25,82 одсто.

Према подацима Републичког завода за статистику у трећем тромесечју прошле године, вредност грађевинских радова расте само у Шумадији и западној Србији и то за 6,4 процента у односу на исти период 2021. Највише је опала у региону јужне и источне Србије и то за 34,1 одсто, у Београдском региону за 25 процената, док је у Војводини тај пад износио свега 8,7 одсто.

Очекивано би било да је главни разлог овог пада суздржаност инвеститора, који због пооштрених услова задуживања и глобалне кризе оклевају са инвестицијама. Међутим, број поднетих захтева у вези са изградњом објеката показује супротно.

Ако се погледају подаци централне евиденције обједињених процедура, коју води Агенција за привредне регистре, у том периоду у Србији је примљено 1,96 одсто више захтева у вези са изградњом објеката него у трећем кварталу 2021, а за 12,77 процената више него током трећег квартала 2020. Дакле, у трећем кварталу 2022. примљено је 39.545 захтева за изградњу, доградњу и реконструкцију објеката, што представља повећање у односу на други квартал када су примљена 37.042 захтева, али и у односу на исти период 2021. када је примљено укупно 38.786. Примера ради само за грађевинске дозволе поднето је 4.516 захтева, док их је у 2021. било 4.467, а 2020. године 3.975.

Међутим, прегледом јединствене, јавне, електронске базе података у којој су садржани подаци о току сваког појединачног предмета по захтевима у вези са изградњом објеката, уочава се пад ефикасности надлежних органа из године у годину, кроз раст просечног времена поступања у процесу решавања захтева. Просечно време решавања захтева за издавање локацијских услова у трећем кварталу 2020. у Србије износило је 18 дана, у истом периоду 2021. године 24 дана, док је у трећем кварталу 2022. поступак трајао 31 дан.

Када је реч о захтевима за издавање грађевинских дозвола, просечан број дана за решавање захтева у трећем кварталу 2020. у Србији је трајао девет дана, 13 дана у 2021. и 15 дана у 2022. Просечно време поступања надлежних органа расте из године у годину и по осталим захтевима, било да је реч о издавању привремене грађевинске дозволе за чије решавање је требало осам дана 2020, девет дана 2021. и 18 дана 2022. или за издавање употребне дозволе за коју је било потребно девет дана 2020, 17 дана 2021. и 20 дана 2022. године.

Према броју примљених захтева највеће оптерећење трпе Нови Сад и Београд. У Новом Саду поднето је 3.850 захтева, што представља 9,74 одсто укупног броја, а у Београду 1.723 што је 4,34 одсто свих захтева.

Интересантна је појава мноштва одбачених захтева у градској управи Београда. Одбачени захтеви за локацијске услове представљају 55,39 одсто укупног броја донетих решења, одбачени захтеви за грађевинске дозволе чине 59,7 процената укупног броја донетих решења, док је за употребне дозволе проценат одбачених захтева 67,26 одсто. У поређењу са Новим Садом број одбачених захтева у просеку је већи за 14,81 проценат. Број усвојених захтева у Београду је 25 одсто од броја поднетих, а у Новом Саду 53,77 процената.

Узрочно последична веза између поступања надлежних органа и пада вредности грађевинских радова је очигледна. Оваква ситуација указује да је потребно нешто променити и донети системске мере које ће допринети убрзању поступка, поједностављењу одређених процедура, али и повећању капацитета за обраду захтева. Неизбежно је повећање ефикасности надлежних органа и унапређење области грађевинарства, подстицање зелене градње и електромобилности што ће вероватно бити постигнуто кроз измене закона о планирању и изградњи које су више пута у последње време најављиване.