Савез Париза и Берлина за одбрану Европе

После вишемесечних напетости и трвења изазваних ратом у Украјини Париз и Берлин су поново удружили снаге у одбрани европског мировног пројекта.

На самиту у Паризу поводом обележавања 60 година од потписивања Јелисејског споразума председник Емануел Макрон и канцелар Олаф Шолц, чланови обе владе и парламентарци две државе трудили су се да покажу како историјско француско-немачко партнерство ипак одолева геополитичким потресима.

Осим отворене подршке Украјини, према усвојеној декларацији планиране су заједничке вежбе француско-немачке бригаде у Литванији и Румунији, како би подржали своје савезнике на истоку Европе. У оквиру новог енергетског модела у ЕУ заснованог на диверзификацији снабдевања Немачка ће се придружити пројекту изградње поморског гасовода за транспорт зеленог водоника од Пиринејског полуострва до Француске. Две земље су се заложиле и за успостављање линија брзих возова који би требало да од 2024. повежу две престонице.

Откако је крајем 2021. године Олаф Шолц после избора наследио Ангелу Меркел осовина Париз–Берлин, која практично држи ЕУ на окупу, почела је озбиљно да „шкрипи”. Двојица лидера често нису успевала да прикрију међусобно неслагање. Јакоб Рос, истраживач у Немачком савету за спољне односе (ДГАП) у Берлину, сматра да је узрок тог захлађења више структурални проблем него њихов лични однос. А та трвења рефлектовала су се и на јавно мњење. Према истраживању Ипсоса, 36 одсто Француза и 39 процената Немаца су уочи самита у Паризу изјавили да односи две земље „пате”.

„Немачко-француски мотор је компромисна машина, добро подмазана, али понекад бучна и обележена тешким радом”, сликовито је објаснио немачки канцелар Олаф Шолц у Паризу односе две земље. Емануел Макрон је на то додао да је циљ обе државе исти: „Европа која је суверенија, која има више солидарности, која држи своју судбину у својим рукама”.

Рат у Украјини разоткрио је разлике у стратегији између две земље, што се посебно видело у европским преговорима о начинима да се изборе с насталом енергетском кризом, да се обузда инфлација, али и кад је реч о будућим војним инвестицијама.

Обе земље су дале значајно оружје Кијеву, али Володимир Зеленски сада тражи тенкове и моћније оружје у покушају да направи преокрет у рату против руских трупа. Макрон не искључује слање француских тенкова „леклерк”. Шолц, који је под великим притиском, није коментарисао да ли ће Немачка пристати да обезбеди немачке тенкове „леопард 2”.

Француска и Немачка такође су се обавезале да ће заједно радити на консолидацији Европске уније како би била отпорнија, одрживија и способнија да делује независно.

„Хајде да искористимо наше нераскидиво пријатељство и да обликујемо садашњост и будућност нашег континента, заједно с нашим европским партнерима”, изјавио је Шолц у недељу, на церемонији на Универзитету Сорбона, поручивши како империјализам руског председника неће победити.

Али Макрона и Шолца не забрињава само рат у Украјини, већ и проблеми у трансатлантској трговини због америчког закона о смањењу инфлације. Због намере Вашингтона да у наредних 10 година интервенише са око 500 милијарди долара како би америчке компаније постале конкурентније двојица лидера нагласила су потребу да ЕУ заједнички делује.

„Желимо да заједно следимо три циља: технолошки суверенитет, индустријализацију нашег континента и декарбонизацију”, рекао је Макрон.

Француски председник је рекао да подржава план шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен који би требало да буде одговор на Бајденове мере. ЕУ ће дозволити владама да експанзивније субвенционишу своје зелене индустрије и оснивањем заједничког европског фонда.

У заједничкој декларацији Париз и Берлин су се обавезали да развију „заједничку мапу пута” о коришћењу водоника. Поручили су да ће заједнички пројекат цевовода Шпаније, Француске и Португалије за транспорт зеленог водоника, произведеног из обновљивих извора, бити проширен и на Немачку.

Подморски гасовод „Х2Мед” од Пиринејског полуострва до Француске требало би да почне да ради до 2030. и моћи ће да транспортује два милиона тона зеленог водоника годишње, што износи 10 одсто укупне потрошње Европске уније. Шпанска министарка за еколошку транзицију Тереза Рибера рекла је да је придруживање Немачке овом пројекту „одлична вест”.