Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Деца мигранти на путу проведу по четири-пет година

Неки дечаци и девојчице провели су неколико година у Ирану, потом у Турској, па у Грчкој, а онда су девет или десет пута покушавали дапређу границу Боснеи Херцеговинеили Хрватске и били насилно враћани
(Фото EPA-EFE/Sashenka Gutierrez)

Деца мигранти и избеглице која путују такозваном балканском рутом ка градовима западне Европе изложена су системском насиљу, а починиоци су најчешће полиција и кријумчари, показало је истраживање под називом „Где год да идемо, чине нам зло”, које је спроведено под покровитељством организације „Save the children”, Центра за интердисциплинарне студије Универзитета у Сарајеву и Факултета политичких наука из Београда. Како је приликом промоције овог истраживања истакла др Невенка Жегарац, професорка Факултета политичких наука, путовање деце миграната која иду балканском рутом просечно траје четири и по године, а током тог путовања често се дешава да их полиција претуче, скида до голе коже, пушта псе на њих, користи електрошок палице или их остави без хране и воде, обуће и одеће... Ово насиље деца најчешће немају коме да пријаве, а има малишана који одрасту на мигрантским путевима, јер нека путовања трају и до девет година.

– У истраживању је учествовало четрдесет осморо деце која су од септембра па до краја децембра 2021. године боравила у камповима у Босни и Херцеговини, а две трећине њих прошло је и кроз Србију. Од тих четрдесет осморо деце било је десет девојчица и 38 дечака, а њихово путовање ка бољем животу у просеку је трајало четири и по године. Нека деца провела су пар година у Ирану, пар година у Турској, пар година у Грчкој, а у Босни и Херцеговини боравила су пар месеци на путу ка западној Европи. Нека од њих су девет или десет пута покушавала да пређу границу Босне и Херцеговине или Хрватске и била насилно враћана. Четворо од 48 испитане деце описало је како су сами били отети током мигрантског пута, а много више је причало о другој деци које су отеле банде и потом тражиле откуп од породица – најчешће током боравка у Ирану и Турској – рекла је је др Невена Жегарац, приликом представљања овог извештаја на Факултету политичких наука у Београду.

Према њеним речима, насиље у мигрантским камповима веома је присутно, а њему су нарочито изложени дечаци без пратње, који су били смештени заједно са одраслима. Деца су говорила о претрпљеном, сведоченом или запрећеном насиљу, а највише о искуствима покушаја преласка различитих граница, одакле су насилно враћана, али и о насиљу кријумчара у камповима, чак и о убијању деце и одраслих на путу. Иако најчешће нису причала о вршњачком насиљу, професионалци који су у контакту са њима посведочили су да је и ова врста насиља била присутна. Мада ниједно дете није рекло да је било сексуално злостављано, две трећине причало је да су видели да су деца била силована.

– Током разговора са децом било је веома јасних индиција да је било малишана који су сексуално злостављани, али они о томе нису хтели да причају. У њиховим сведочењима „то” се увек дешавало неком другом и стално се понављало да су злостављању била изложена „лепа деца”. Посебно забрињава чињеница што се на такав начин формира мишљење да су та деца на неки начин сама изазвала злостављаче „јер су била лепа”. Више деце причало је о томе да су им, у време када су били заглављени на Балкану и остали потпуно без новца и личне имовине, кријумчари нудили да постану њихове сексуалне играчке и заузврат им обећавали неке повластице и привилегије као што је, примера ради, бесплатан пут. Ове непристојне понуде деца нису пријављивала, јер властима углавном не верују – нагласила је др Невенка Жегарац.

Она је упозорила да власти не препознају посебну врсту насиља којој су изложене девојчице – ово истраживање показало је да је од десет девојчица са којима су разговарали, њих четири или пет било удато пре 16. године. Професионалци су посведочили и да се међу мигрантском популацијом налазе и девојчице које изгледају као да имају 13 или 14 година, немају лична документа и врло често имају и своју децу, а мушкарац који тврди да им је муж очигледно је доста старији. Др Жегарац је објаснила да у југоисточној и централној Азији постоје обичаји склапања раних бракова, јер се сматра да је то најбољи начин „збрињавања” женске деце. Саме девојчице су причале да живе у окружењу у коме нема много прилика за образовање и напредовање, јер долазе из држава које бране девојчицама да након основне школе наставе школовање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.