Deca migranti na putu provedu po četiri-pet godina

Deca migranti i izbeglice koja putuju takozvanom balkanskom rutom ka gradovima zapadne Evrope izložena su sistemskom nasilju, a počinioci su najčešće policija i krijumčari, pokazalo je istraživanje pod nazivom „Gde god da idemo, čine nam zlo”, koje je sprovedeno pod pokroviteljstvom organizacije „Save the children”, Centra za interdisciplinarne studije Univerziteta u Sarajevu i Fakulteta političkih nauka iz Beograda. Kako je prilikom promocije ovog istraživanja istakla dr Nevenka Žegarac, profesorka Fakulteta političkih nauka, putovanje dece migranata koja idu balkanskom rutom prosečno traje četiri i po godine, a tokom tog putovanja često se dešava da ih policija pretuče, skida do gole kože, pušta pse na njih, koristi elektrošok palice ili ih ostavi bez hrane i vode, obuće i odeće... Ovo nasilje deca najčešće nemaju kome da prijave, a ima mališana koji odrastu na migrantskim putevima, jer neka putovanja traju i do devet godina.

– U istraživanju je učestvovalo četrdeset osmoro dece koja su od septembra pa do kraja decembra 2021. godine boravila u kampovima u Bosni i Hercegovini, a dve trećine njih prošlo je i kroz Srbiju. Od tih četrdeset osmoro dece bilo je deset devojčica i 38 dečaka, a njihovo putovanje ka boljem životu u proseku je trajalo četiri i po godine. Neka deca provela su par godina u Iranu, par godina u Turskoj, par godina u Grčkoj, a u Bosni i Hercegovini boravila su par meseci na putu ka zapadnoj Evropi. Neka od njih su devet ili deset puta pokušavala da pređu granicu Bosne i Hercegovine ili Hrvatske i bila nasilno vraćana. Četvoro od 48 ispitane dece opisalo je kako su sami bili oteti tokom migrantskog puta, a mnogo više je pričalo o drugoj deci koje su otele bande i potom tražile otkup od porodica – najčešće tokom boravka u Iranu i Turskoj – rekla je je dr Nevena Žegarac, prilikom predstavljanja ovog izveštaja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Prema njenim rečima, nasilje u migrantskim kampovima veoma je prisutno, a njemu su naročito izloženi dečaci bez pratnje, koji su bili smešteni zajedno sa odraslima. Deca su govorila o pretrpljenom, svedočenom ili zaprećenom nasilju, a najviše o iskustvima pokušaja prelaska različitih granica, odakle su nasilno vraćana, ali i o nasilju krijumčara u kampovima, čak i o ubijanju dece i odraslih na putu. Iako najčešće nisu pričala o vršnjačkom nasilju, profesionalci koji su u kontaktu sa njima posvedočili su da je i ova vrsta nasilja bila prisutna. Mada nijedno dete nije reklo da je bilo seksualno zlostavljano, dve trećine pričalo je da su videli da su deca bila silovana.

– Tokom razgovora sa decom bilo je veoma jasnih indicija da je bilo mališana koji su seksualno zlostavljani, ali oni o tome nisu hteli da pričaju. U njihovim svedočenjima „to” se uvek dešavalo nekom drugom i stalno se ponavljalo da su zlostavljanju bila izložena „lepa deca”. Posebno zabrinjava činjenica što se na takav način formira mišljenje da su ta deca na neki način sama izazvala zlostavljače „jer su bila lepa”. Više dece pričalo je o tome da su im, u vreme kada su bili zaglavljeni na Balkanu i ostali potpuno bez novca i lične imovine, krijumčari nudili da postanu njihove seksualne igračke i zauzvrat im obećavali neke povlastice i privilegije kao što je, primera radi, besplatan put. Ove nepristojne ponude deca nisu prijavljivala, jer vlastima uglavnom ne veruju – naglasila je dr Nevenka Žegarac.

Ona je upozorila da vlasti ne prepoznaju posebnu vrstu nasilja kojoj su izložene devojčice – ovo istraživanje pokazalo je da je od deset devojčica sa kojima su razgovarali, njih četiri ili pet bilo udato pre 16. godine. Profesionalci su posvedočili i da se među migrantskom populacijom nalaze i devojčice koje izgledaju kao da imaju 13 ili 14 godina, nemaju lična dokumenta i vrlo često imaju i svoju decu, a muškarac koji tvrdi da im je muž očigledno je dosta stariji. Dr Žegarac je objasnila da u jugoistočnoj i centralnoj Aziji postoje običaji sklapanja ranih brakova, jer se smatra da je to najbolji način „zbrinjavanja” ženske dece. Same devojčice su pričale da žive u okruženju u kome nema mnogo prilika za obrazovanje i napredovanje, jer dolaze iz država koje brane devojčicama da nakon osnovne škole nastave školovanje.