Национални или мултинационални Космет

У данашњем отвореном и мобилном свету стварање једнонационалних држава је анахроно, нехумано и економски штетно. Остварује се насилним прекрајањем територија, прогоном и убијањем становништва других нација, узурпирањем или рушењем материјалне имовине. Нажалост, ти процеси се и данас остварују ратовима, што је рецидив феудалних друштвених односа.

Националност сама по себи није зло. Одатле извиру култура, уметност, језик и писменост, комуникација са окружењем и светом и богати се светско цивилизацијско наслеђе. То је понос сваког народа све док се прихвата као мотив за размену. У тим оквирима националиста није негативац. То постаје тек кад се намеће другима као нормирана обавеза и прелази у шовинизам, нацизам и геноцид.

Најчуднија творевина с етничког аспекта су анационалне САД као колонизована територија, на којој се етничка припадност пре региструје по боји коже него по националној припадности. Американац у Америци још није национална, већ државна припадност – мешавина култура и традиција, од староседелачке индијанске до евро-афро-азијске. У таквој Америци јединство америчке територије одржава се јаком државом: бескомпромисном асимилацијом досељених под капом политичке елите доминантних Англосаксонаца, с прихваћеним америчким енглеским као службеним језиком и либерализованом светском хедонистичком културом. Најмање је очекивано да ова анационална држава у 21. веку у Европи прекраја територије већ постојећих држава, изазива ратове, подстиче етничко чишћење и ствара нове државе, без општеважећих критеријума, норми или стандарда.

Са једне стране осуђује национализам као негативну појаву у БиХ, Србији и Русији, али га прећутно допушта у Словенији, Хрватској, Црној Гори, Украјини, на Космету и другде. Овакав амбивалентан приступ омета правно регулисање друштвених односа подстицањем самовоље; омогућава лажно представљање неостварених демократских начела; угрожава људска права; генератор је криминогеног удруживања... Поготово је негативан кад подстиче разједињавање или учествује у разбијању вољно удружених држава попут СФРЈ, доприноси дестабилизацији Руске Федерације, Кине и другде, а потом издвојене државе усисава у војни савез, силу која им омогућава освајање нових простора ка истоку Европе, у Азији и другде. Не боле њих ратови који генеришу етничко чишћење, прогоне, масовна убиства ради стварања једнонационалног простора (Хрватска, Украјина и друге); кад се деле већ формиране државе и од истог (или сродних) народа стварају крвни непријатељи попут Кореје, некадашњег Вијетнама, Немачке (разумљиво, због фашизма), Украјинаца и Руса и других или се намерним откидањем територије Србије ствара нова (једно)национална „држава Косово”, иако већ постоји национална држава Албанија.

Нема ту ни слова од демократије и људских права. Тиме се стварају искључиво трабанти који слепо следе своје менторе под маском неког „хуманог друштва”. Све се то одвија под капом „прогресивне глобализације” у чијем су средишту искључиво интереси одржања економске и политичке моћи агресивних Англосаксонаца: САД, Немачке и Уједињеног Краљевства. Међу те императоре сврстали су се, нажалост, и нешто умеренији центри европске културе, државе попут Француске, Италије и друге, које постају све свесније свог подређеног положаја и негативних утицаја политике САД, УК и Немачке на њихову привреду и друштвене односе. И сама Немачка већ осећа озбиљне последице због придруживања политици САД. Крајње је неразумљиво да је УК из својих интереса и неслагања с Немачком, Француском и другим чланицама ЕУ, уз много тешкоћа, изашла из те заједнице, а сада, под капом НАТО-а, налази интерес у удруженом распламсавању рата у Украјини. Да не заборавимо учешће свих њих заједно у бомбардовању Србије, суверене државе, у трајању од 78 дана, и то у подршци терористичке контрареволуције на Космету. Докле?

Косово и Метохија је под принудном управом Кфора и Еулекса. То није држава, не признаје је више од 50 одсто чланица УН, а већ делује као држава косовских Албанаца – једнонационална. Хапсе српско становништво као да су у лову на дивљач, упадају у српска насеља, изазивају сукобе, скрнаве нам гробља и домове, физички нападају и узурпирају српску имовину попут ага и бегова у турско време. Слобода кретања Срба, чак и у српским срединама на Космету, јесте пут у непознато. Нажалост, неретко те активности координишу и припадници заштитних снага Кфора својим возилима и људством, уместо да штите вишенационалну структуру становништва, без промене државних граница, хуманизацијом друштвених односа и поштовањем економских законитости слободног тржишта. Ко то не види и не разуме платиће високу цену крајњим исходом – погубним ратовањем на прагу. Само се чека погодан моменат.

И једино питање политичарима и војним стратезима САД, НАТО-а и ЕУ: Знате ли кога штитите на Космету? Још се надамо да нам на Космет не враћате време ага, бегова, паша и субаша, само из другог једнонационалног миљеа.

Миодраг Србљак,
самостални просветни саветник у пензији