Година кнеза Михаила Обреновића

Крагујевац – Скупштина града Крагујевца донела је једногласну одлуку да 2023. годину посвети кнезу Михаилу Обреновићу, једином српском владару који је рођен у Крагујевцу, 16. септембра 1823. године. Два века од рођења кнеза Михаила биће обележено низом културних дешавања која ће се протегнути од фебруара до септембра, када ће бити одржана централна манифестација под називом „Дани кнеза Михаила”.

Прослави овог значајног датума прикључиће се и Српска академија наука и уметности, као и Институт за уметност и књижевност у Београду. На овај начин Крагујевац одаје почаст и династији Обреновић, која је малу варош с почетка 19. века учинила првим престоним градом постсредњовековне Србије.

– Обележавање 200 година од рођења кнеза Михаила је наша обавеза, према једином српском владару који се родио у Крагујевцу и према династији Обреновић, чији је родоначелник кнез Милош прогласио Крагујевац првим престоним градом модерне српске државе, 1818. године – рекао је председник градске скупштине Мирослав Петрашиновић.

Одлука о обележавању два века од рођења Михаила Обреновића донета је на предлог Народног музеја Шумадије, организационог носиоца  културних дешавања посвећених једном од најобразованијих европских владара свог доба који је умешном дипломатијом направио крупне кораке ка независности Србије, озваничене на Берлинском конгресу 1878.

После догађаја на Чукур-чесми 1862. године, кнез Михаило је започео ослобађање Србије од Турака, а оружана акција је окончана 1867, мудром политиком младог владара који је под окриље тек стасале државе вратио Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко. Подстакнут идејом о уједињену Срба, кнез Михаило је постао трн у оку великих сила, чија је завера окончана атентатом у Кошутњаку, 10. јуна 1868.

– Имајући у виду историјску улогу кнеза Михаила, за очекивати је да и републичке инстанце учествују у реализацији нашег програма. Кнез Михаило је исковао прву српску нововековну кованицу, а идеја о обележавању датума јавила се 2019, током изложбе Народне банке Србије у Конаку кнеза Михаила, када је договорено да се изда посебна кованица са кнежевим ликом – навео је Милош Јуришић, директор Народног музеја у Крагујевцу.

Кнез Михаило је владао Србијом у два наврата, од 1839. до 1842, када је после буне Томе Вучића Перишића морао да напусти Србију, и од 1860. до 1868, када је убијен у поменутом атентату. Током владавине се залагао за владавину права, а изузетно је важна и његова улога у институционалном конституисању српске државности, иако је поживео свега 44 године.

– На Преображење 1861, на скупштини у Крагујевцу усвојени су закони о устројењу државног савета и народне скупштине, као и нормативна акта која су омогућила формирање народне војске. Захваљујући залагању за начело законитости и мудрој државотворној политици, Србија је и успела да стекне независност – поручио је Миљан Бјелетић, градски већник за културу.

Конак Кнеза Михаила у Крагујевцу подигнут је 1860. године, у стилу аустријског класицизма, што је сведочило о јасном отклону младог српског владара од оријенталне културе.

Што се боре мисли моје

Кнез Михаило Обреновић је био ожењен Јулијом Хуњади, а његов једини потомак Велимир Теодоровић, потоњи српски добротвор и задужбинар, родио се у предбрачној вези српског кнеза са младом Словенком Маријом Бергхауз. Ипак срце кнеза Михаила је било наклоњено другој жени којој је спевао стихове познате песме „Што се боре мисли моје”. По неким документима, та жена је била Клеопатра Карађорђевић, мада многи историчари сматрају да је кнез Михаило стихове посветио „забрањеној љубави”, рођаци Катарини Константиновић.