Лек за дијабетес не сме се користити за мршављење

Зарад лепшег изгледа, људи се подвргавају разним третманима и естетским захватима, а најновији тренд коме се прибегава и у Србији је узимање терапије за дијабетес због мршављења. У пракси се дешава да оболели од шећерне болести понекад морају да иду од апотеке до апотеке како би нашли одређени лек (оземпик), јер га поједини лекари прописују и онима који немају ову болест да би изашли у сусрет јер желе да смршају „без много муке”.

Републички фонд за здравствено осигурање је својевремено послао допис здравственим установама и апотекама указавши им на то да је анализом снабдевања тржишта и потрошње ових лекова уочено да се поменути медикамент користи и за друге индикације осим дијабетеса, упозоривши их да ова терапија сме да се издаје само за оболеле од дијабетеса.

– Несташица лека је настала јер га људи масовно купују за мршављење, а није нимало наивно када га користе они који немају дијабетес. На крају, чим престану да га пију долази до враћања сувишних килограма. Лек се издаје на рецепт без икакве партиципације. Реч је о иновативном и веома скупом медикаменту. Када смо приметили ову појаву упутили смо допис установама, а затим смо оштро реаговали. Инспекције РФЗО-а и Министарства здравља су кренуле у контроле. И у Европи постоји потражња за тим леком и компаније не могу да га произведу у оној количини колика је његова потражња – наглашава професор др Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО-а.

Ово што се догађа показује да се и у Србији, попут суседне Хрватске и још многих земаља инјекције које сузбијају осећај глади оболелих од дијабетеса, користе у друге сврхе. Хрватски медији пишу како жене иду на третмане код приватних естетских хирурга или дерматолога од којих без проблема добију рецепт за ову терапију и примењују је без надзора.

Колико ова појава заправо може да буде опасна?

Професор др Ђуро Мацут, ендокринолог Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије, каже за „Политику” да велика медијска пажња, а може се рећи и сензационализам, веома често карактеришу примену лекова нових генерација. То може водити нестручном приступу у индиковању, лошем одабиру пацијената, прописивању неодговарајућих врста или доза лекова, што за последицу може да има у најмању руку неефикасност самог лека.

– У последње време је управо то био случај са лековима из групе ГЛП-1 рецепторских агониста, а пре свега семаглутидом, који се у дозама прописаним за лечење дијабетеса слободно примењивао у лечењу повећане телесне масе или гојазности не постижући ефекат на телесну масу. Због тога је неопходно да се о примени било ког лека у лечењу гојазности затражи мишљење и извештај интернисте-ендокринолога – каже др Мацут.

Клиничке студије које су неопходне да се спроведу у периоду до почетка примене лека у широј популацији пацијената, имају за циљ да поставе јасне индикације за примену лека, али и да сагледају све потенцијалне ризике и нежељене ефекте.

– Примена поменутих лекова из групе ГЛП-1 сем несумњиво одличних терапијских ефеката у лечењу дијабетеса и озбиљне гојазности, код осетљивих пацијената може да доведе до упале панкреаса или утре пут карциному штитасте жлезде – сматра др Мацут.

После вишегодишњих истраживања нових лекова за лечење типа 2 дијабетеса, у последње време смо сведоци нових терапијских могућности насталих открићем такозваног инкретинског концепта, инкретинских хормона и инкретинских лекова.

Поред регулације шећера у крви, показано је да ова нова терапија има и друга повољна дејства на готово све органске системе, а пре свега на смањење апетита и уноса хране деловањем на центар за регулацију апетита у централном нервном систему и успоравањем пражњења желуца, чиме доводе до осећаја ситости. На тај начин је отворено и ново терапијско поље у ендокринологији, а у циљу редукције телесне тежине. Добар пример оваквих молекула представљају лираглутид и семаглутид индикованих првенствено за лечење дијабетеса, а од недавно и гојазности.

– Уколико смањењем калоријског уноса кроз дијететски режим и другим мерама промене стила живота није дошло до постизања очекиваног смањења тежине за сваког пацијента посебно, тада се уз наведени режим може предложити примена лекова за лечење гојазности као што су централни регулатори апетита налтрексон и бупропион или већ поменути ГЛП-1 рецепторски агонисти. Неопходно је истаћи да се примена свих лекова за лечење гојазности мора односити на случајеве озбиљне гојазности уз претходну процену и индикација и фактора ризика од стране лекара – напомиње др Мацут.

А „лудило” и жеља за узимањем лека без контроле је кренула од саветовања на друштвеним мрежама. Многи су се помамили када се појавила вест да су ријалити звезде Ким и Клои Кардашијан драстично смршале користећи овај лек, као и да је Илон Маск смршао 13 килограма захваљујући томе. То је било довољно за оне који не желе да држе дијету и раде вежбе, сматрајући да је идеално да могу да једу све што пожеле и да ће их „чаробна” терапија спасити од вишка килограма. Сувише оптимистично, зар не?

АНТРФИЛЕ

Злоупотреба лека

Бојана Марковић, председница Удружења за борбу против дијабетеса „Плави круг”, каже за „Политику” да су они крајем новембра и почетком децембра почели да добијају позиве оболелих од дијабетеса да не могу да нађу лек оземпик. Тада су сазнали да због оних који набављају овај лек због мршављења пацијенти тешко долазе до терапије.

– Произвођач лека нам је објаснио да је проблем глобално настао, а не само у Србији. Морају да схвате и лекари који га прописују и фармацеути који издају лек људима због мршављења, да код оних којима је он неопходан, а нема га, може да дође до погоршања здравственог стања. Овде се дешава злоупотреба лека. Да би неко набавио лек – мора неко да му га пропише. Сада се праве листе чекања у апотекама. Раније се лек набављао лако без рецепта – нагласила је Марковићева.