Lek za dijabetes ne sme se koristiti za mršavljenje

Zarad lepšeg izgleda, ljudi se podvrgavaju raznim tretmanima i estetskim zahvatima, a najnoviji trend kome se pribegava i u Srbiji je uzimanje terapije za dijabetes zbog mršavljenja. U praksi se dešava da oboleli od šećerne bolesti ponekad moraju da idu od apoteke do apoteke kako bi našli određeni lek (ozempik), jer ga pojedini lekari propisuju i onima koji nemaju ovu bolest da bi izašli u susret jer žele da smršaju „bez mnogo muke”.

Republički fond za zdravstveno osiguranje je svojevremeno poslao dopis zdravstvenim ustanovama i apotekama ukazavši im na to da je analizom snabdevanja tržišta i potrošnje ovih lekova uočeno da se pomenuti medikament koristi i za druge indikacije osim dijabetesa, upozorivši ih da ova terapija sme da se izdaje samo za obolele od dijabetesa.

– Nestašica leka je nastala jer ga ljudi masovno kupuju za mršavljenje, a nije nimalo naivno kada ga koriste oni koji nemaju dijabetes. Na kraju, čim prestanu da ga piju dolazi do vraćanja suvišnih kilograma. Lek se izdaje na recept bez ikakve participacije. Reč je o inovativnom i veoma skupom medikamentu. Kada smo primetili ovu pojavu uputili smo dopis ustanovama, a zatim smo oštro reagovali. Inspekcije RFZO-a i Ministarstva zdravlja su krenule u kontrole. I u Evropi postoji potražnja za tim lekom i kompanije ne mogu da ga proizvedu u onoj količini kolika je njegova potražnja – naglašava profesor dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a.

Ovo što se događa pokazuje da se i u Srbiji, poput susedne Hrvatske i još mnogih zemalja injekcije koje suzbijaju osećaj gladi obolelih od dijabetesa, koriste u druge svrhe. Hrvatski mediji pišu kako žene idu na tretmane kod privatnih estetskih hirurga ili dermatologa od kojih bez problema dobiju recept za ovu terapiju i primenjuju je bez nadzora.

Koliko ova pojava zapravo može da bude opasna?

Profesor dr Đuro Macut, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže za „Politiku” da velika medijska pažnja, a može se reći i senzacionalizam, veoma često karakterišu primenu lekova novih generacija. To može voditi nestručnom pristupu u indikovanju, lošem odabiru pacijenata, propisivanju neodgovarajućih vrsta ili doza lekova, što za posledicu može da ima u najmanju ruku neefikasnost samog leka.

– U poslednje vreme je upravo to bio slučaj sa lekovima iz grupe GLP-1 receptorskih agonista, a pre svega semaglutidom, koji se u dozama propisanim za lečenje dijabetesa slobodno primenjivao u lečenju povećane telesne mase ili gojaznosti ne postižući efekat na telesnu masu. Zbog toga je neophodno da se o primeni bilo kog leka u lečenju gojaznosti zatraži mišljenje i izveštaj interniste-endokrinologa – kaže dr Macut.

Kliničke studije koje su neophodne da se sprovedu u periodu do početka primene leka u široj populaciji pacijenata, imaju za cilj da postave jasne indikacije za primenu leka, ali i da sagledaju sve potencijalne rizike i neželjene efekte.

– Primena pomenutih lekova iz grupe GLP-1 sem nesumnjivo odličnih terapijskih efekata u lečenju dijabetesa i ozbiljne gojaznosti, kod osetljivih pacijenata može da dovede do upale pankreasa ili utre put karcinomu štitaste žlezde – smatra dr Macut.

Posle višegodišnjih istraživanja novih lekova za lečenje tipa 2 dijabetesa, u poslednje vreme smo svedoci novih terapijskih mogućnosti nastalih otkrićem takozvanog inkretinskog koncepta, inkretinskih hormona i inkretinskih lekova.

Pored regulacije šećera u krvi, pokazano je da ova nova terapija ima i druga povoljna dejstva na gotovo sve organske sisteme, a pre svega na smanjenje apetita i unosa hrane delovanjem na centar za regulaciju apetita u centralnom nervnom sistemu i usporavanjem pražnjenja želuca, čime dovode do osećaja sitosti. Na taj način je otvoreno i novo terapijsko polje u endokrinologiji, a u cilju redukcije telesne težine. Dobar primer ovakvih molekula predstavljaju liraglutid i semaglutid indikovanih prvenstveno za lečenje dijabetesa, a od nedavno i gojaznosti.

– Ukoliko smanjenjem kalorijskog unosa kroz dijetetski režim i drugim merama promene stila života nije došlo do postizanja očekivanog smanjenja težine za svakog pacijenta posebno, tada se uz navedeni režim može predložiti primena lekova za lečenje gojaznosti kao što su centralni regulatori apetita naltrekson i bupropion ili već pomenuti GLP-1 receptorski agonisti. Neophodno je istaći da se primena svih lekova za lečenje gojaznosti mora odnositi na slučajeve ozbiljne gojaznosti uz prethodnu procenu i indikacija i faktora rizika od strane lekara – napominje dr Macut.

A „ludilo” i želja za uzimanjem leka bez kontrole je krenula od savetovanja na društvenim mrežama. Mnogi su se pomamili kada se pojavila vest da su rijaliti zvezde Kim i Kloi Kardašijan drastično smršale koristeći ovaj lek, kao i da je Ilon Mask smršao 13 kilograma zahvaljujući tome. To je bilo dovoljno za one koji ne žele da drže dijetu i rade vežbe, smatrajući da je idealno da mogu da jedu sve što požele i da će ih „čarobna” terapija spasiti od viška kilograma. Suviše optimistično, zar ne?

ANTRFILE

Zloupotreba leka

Bojana Marković, predsednica Udruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug”, kaže za „Politiku” da su oni krajem novembra i početkom decembra počeli da dobijaju pozive obolelih od dijabetesa da ne mogu da nađu lek ozempik. Tada su saznali da zbog onih koji nabavljaju ovaj lek zbog mršavljenja pacijenti teško dolaze do terapije.

– Proizvođač leka nam je objasnio da je problem globalno nastao, a ne samo u Srbiji. Moraju da shvate i lekari koji ga propisuju i farmaceuti koji izdaju lek ljudima zbog mršavljenja, da kod onih kojima je on neophodan, a nema ga, može da dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja. Ovde se dešava zloupotreba leka. Da bi neko nabavio lek – mora neko da mu ga propiše. Sada se prave liste čekanja u apotekama. Ranije se lek nabavljao lako bez recepta – naglasila je Markovićeva.