Ревизор: Градови остали без 32 милијарде динара прихода

Само 10 одсто градова и општина је од 2019. до 2021. године реализовало планирани износ прихода и примања буџета, због чега у просеку годишње није остварено 32 милијарде динара. У истом периоду расходи и издаци градова и општина реализовани су са мање од 80 одсто у односу на планирани буџет. Ово је установила Државна ревизорска институција (ДРИ) у извештају о сврсисходности пословања „Утицај припреме одлуке о буџету локалне самоуправе на ефикасно и ефективно коришћење буџетских средстава” који је јуче представљен јавности.

Душко Пејовић, председник ДРИ рекао је да су ову ревизију урадили јер су кроз претходне контроле буџета општина и градова утврдили низ неправилности. Према његовим речима те неправилности односиле су се пре свега на мање остварене приходе и примања у односу на план.

– У просеку у три године остварено је мање за 14 одсто, што директно утиче на извршење расхода и издатака који су мањи у том периоду за 23 процента, а то онда утиче на још мање остваривање капиталних инвестиција – навео је Пејовић разлог за ревизију.

Објаснио је да је циљ ревизије био да се утврди који су узроци, шта утиче да се буџети локалних самоуправа мање остварују, и какве то последице има.

„Циљ је да се одреди које мере предузети, како би се проблем решио а припрема тих буџета унапредила”, рекао је он. Додао је да ни грађани нису у довољној мери упознати с буџетима.

ДРИ је субјектима ревизије градовима Зајечару и Краљеву, те општини Инђија издала више препорука за адекватније планирање локалних буџета.

Ревизори наводе да се у поступцима припреме и доношења одлуке о буџету не поштују прописани рокови. Скупштине седам градова и 28 општина су одлуку о буџету за 2021. годину донеле након истека рока прописаног Законом о буџетском систему.

Како закључују одступања оствареног и реализованог буџета у односу на планиране износе код локалних самоуправа настала су због планирања прихода и примања у износима који не одговарају стварним могућностима за њихово остварење и изостанка или недовољног разматрања података о статусу пројеката и усаглашености планираног обима активности са стварним могућностима за њихову реализацију.

Обим и квалитет расположивих података о очекиваним и оствареним учинцима не приказује адекватно какве учинке треба постићи у односу на планирана средства и период на који се буџет односи, нити пружају адекватне информације о ефектима који су постигнути реализацијом буџета.

Наглашавају да Краљево и Инђија нису обезбедили благовремену припрему плана капиталних издатака и достављање предлога одлуке о буџету надлежном органу, због чега је скраћено време расположиво за разматрање предлога и прекорачен рок за усвајање одлуке о буџету. Предлог плана капиталних издатка није заснован на рангирању предложених пројеката на основу оцене њиховог статуса и могућности за реализацију, а обезбеђени обим и начин укључивања јавности у поступак доношења буџета углавном је без утицаја на предлог плана капиталних издатака.

Планирани приходи и примања буџета заснивају се и на претпоставкама и очекивањима која нису адекватно образложена и за које није извесно да ће се остварити. Процене и пројекције укупног износа прихода и примања спроводе се без посебног документовања утицаја датих макроекономских претпоставки на коначно утврђен износ прихода и примања. Иако су одступања планираног износа већа од дозвољеног, у усвојеним одлукама о буџету није наведено да се приликом планирања одступило од смерница, нити су наведена образложења за одступања у планираним износима прихода и примања. Успостављени систем праћења и контроле, који спроводи Министарство финансија, ефикасан је у откривању неусаглашености донетих одлука о буџету, али мере које се предузимају само делимично обезбеђују отклањање откривених неусаглашености, што увећава и ризик од њиховог понављања.