Мртва трка песимиста

Да ли руска нафта појефтињује или поскупљује? Шеф „Гаспрома” Алексеј Милер прогнозирао је (јуна у Француској) да ће барел сировог петролеја бити безмало двоструко скупљи већ 2009. и да компанија очекује цену од око 250 долара.Људима уз то тржиште, низ леђа је вероватно кренула језа. Јер, Милер је ауторитет. Постоји, међутим, и један други ништа мање компетентан Рус – Путинов министар финансија Кудрин – којипак вели да ће нафта идуће године појефтинити: најквалитетнији „урал” коштао би „свега” 95 долара за барел!

„Урал” је, иначе, већ прошле недеље продаван за 112 долара за барел. По Кудриновом мишљењу, руска нафта би 2010. могла стајати 90, а 2011. чак и два долара мање.

Ипак, као у некој потери за апсурдом, после „шефа благајне” огласио се ресор руског економског развоја, с прогнозом да би до 2011. цена „урала” могла пасти и ниже – на 75 долара. Крај сценарија дописала је Централна банка Русије, у којој процењују да би „урал” могао те 2011. клизнути на чак 60, а да би 2009. барел стајао 66 долара.

Е, па, изволите – планирајте своје енергетске расходе.

Руско „утркивање у песимизму” је (не рачунајући, дабоме, Милера) израз настојања владе да заправо што реалније планира трогодишњи буџет (чији је нацрт усвојен прошле недеље). Буџетска потрошња би већ идуће године била за трећину већа. Циљ је да идуће године влада исплати значајну повишицу класичним буџетским „потрошачима” (пензионерима и државним посленицима), а да уз то више него обично уложи у образовање и научна истраживања. Међутим, надлежни ресори не желе да буду непријатно изненађени, рецимо подбачајем у приходима од нафте. Отуда конзервативне процене.

Израз такве „игре на сигурно” је и такозвани резервни фонд, образован у време премијера Фраткова – у који се усипа рента од високе цене петролеја извезеног у свет. Сваки барел продат скупље од 25 долара опорезован је са 65 одсто таксе, одбијене од разлике. Руска држава убире тим путем од нафташа чак 92 одсто профита, чувајући средства за црне дане, рецимо оне које предсказују Кудрин и други.

У Путинову „касицу-прасицу” слило се тако више од 120 милијарди долара за свега неколико година. Девизне резерве Русије, које су треће у свету(597,5 милијарди долара) окрњене су за 16,4 милијарди долара под утицајем рата у Грузији и нагло ојачалог долара.

Министар Кудрин рачуна да ће руски приходи од нафте и гаса ове године досегнути врх (како је рекао после седнице владе ), као и да ће држава бити принуђена да у догледно време посегне руком „под сламарицу” (негде, између 2015. и 2017), како би из резервног фонда извадила новац за буџет. Рачуна се не само са падом цене, већ и истомколичином произведеног петролеја (492 милиона тона 2008. према 491,5 милиона тона 2007). 

У дугорочном руском кројењу буџета у Москви први пут искрсавају две незгодно укрштене тенденције – смањивање енергетских прихода и пад броја радно способног становништва. Ове године за сто хиљада људи, а 2011. за чак милион и 400 хиљада. Опадање броја радно способних је израз погоршане демографске слике, која указује да се становништво Русије смањује за око 800 хиљада душа годишње. У буџетирању је то проблем (сличан јапанском, или немачком!). Све мање запослених задужено је да придонеси издржавању све већег броја пензионисаних. А овима је политички обећано да им животни стандард неће бити уназађен, самозато што више нису активни.