„Врућ шамар” због корупције

Од нашег специјалног извештача
Софија, августа – Када је после неколико староградских песама оркестар засвирао „А сад адио” група београдских новинара је на тренутак од изненађења прекинула вечеру у познатом ресторану „Хаџи Драганова кућа”. Знамо да су наши фолкери веома популарни у Бугарској, а чули смо и да Бојко Борисов, градоначелник Софије, „откида” на Цецине песме. Али, да неко зна насловну песму из ТВ серије „Врућ ветар” снимљене пре готово три деценије био је шок.

 „Зашто се чудите, осамдесетих година прошлог века све телевизијске антене у Софији су биле окренуте према Југославији. У време док смо били у социјалистичком лагеру, ваше телевизијске серије биле су наш прозор ка Западу”, открива преводилац Ксенија Куличева тајну репертоара кафанског оркестра.

Исцрпљена после вишегодишње тешке транзиције, Бугарска је искористила шансу и на крају нашла своје место на Западу. „Ладе” и „москвичи” су права реткост на улицама Софије. Утисак је да се возе боља кола него у Београду, што и није необично, јер су ослобођена царине. Главни град Бугарске је преплављен не само ауто-плацевима и ексклузивним продавницама у којима се продаје одећа познатих модних дизајнера већ и хотелима. Наши домаћини кажу да их има стотинак разних категорија. Али, сенку на ту блештаву фасаду престонице европске Бугарске бацају озбиљна упозорења из Брисела. Оцена коју је Европска комисија дала о напретку земље по шест показатеља у области правосуђа и унутрашњих послова довела је до замрзавања европских фондова у јулу. Био је то прави „врућ шамар” званичној Софији.

„Због корупције, око милијарду евра из европских фондова је блокирано. Велики инфраструктурни пројекти су стопирани. Каква је ситуација довољно говори пример да држава већ 17 година не може да заврши последњих стотинак километара аутопута ка Црном мору”, каже Ренета Николова, председник клуба „Новинари против корупције”.

Незадовољна ситуацијом у држави, националистичка парламентарна партије АТАКА је у центру града испред председништва организовала „алтернативни народни парламент под шатором”, где се смењују говорници који критикују владу премијера Сергеја Станишева, сматрајући да ће обустављање средстава из европских фондова довести Бугаре до просјачког штапа. На другој страни, пољопривредници данима блокирају центар Пловдива, захтевајући од тројне владајуће коалиције – Бугарске социјалистичке партије, Националног покрета за стабилност и напредак и Покрета за права и слободе, да испуни своја обећања. Многи су узели кредите надајући се средствима из претприступног програма САПАРД.

„Потпуно су у праву што протестују. Брисел је САПАРД блокирао у мају, али држава им није исплатила обећане субвенције од фебруара”, каже Иван Рачев, уредник часописа „Правни свет”.

Са просечном платом од 250 евра и пензијама испод сто евра Бугарска са Румунијом још увек спада у најнеразвијеније земље ЕУ. Здравство је у колапсу, јер су медицинске сестре листом отишле у богатије земље ЕУ да раде. Војсци недостаје официрски кадар, а на хиљаде хектара обрадивог земљишта је у парлогу.

Али, упркос овим тешкоћама, Бугари су оптимисти. Према подацима Централне банке, у земљу је у току ове године ушло око две милијарде евра инвестиција. Заменик министра спољних послова Милен Керемедџијев наглашава да је улазак у НАТО Бугарској донео већу финансијску корист од уласка у ЕУ. „Ефекат уласка у НАТО се одмах видео, јер су се стране инвестиције утростручиле. У 2007. у земљу је ушло шест милијарди долара, а толико новца није инвестирано у претходних четири-пет година”, каже Керемедџијев.

Вања Добрева, заменик министра образовања и науке, каже да је стопа незапослених за три године са 18 пала на шест одсто и да влада намерава да садашњу инфлацију од 14 процената до краја године сведе на седам одсто.

„Уласком у ЕУ бугарска привреда је почела да доживљава препород, и сада смо у фази када немамо довољно квалификоване радне снаге. Плате и пензије од 2005. године више расту од трошкова живота”, истиче Вања Добрева.

Новинари Ренета Николова и Иван Рачев кажу да је за Бугарску најважније да се ефикасним мерама сузбије корупција, а то није могуће уколико рад државних институција и располагање финансијским средствима из буџета и европских фондова није транспарентно. Зато је у договору са Европском канцеларијом за борбу против превара (ОЛАФ) Клуб „Новинари против корупције” покренуо неколико јавних кампања с циљем да грађанима објасни како новац из европских фондова припада њима, а не министрима.

„У оквиру ФАР програма у земљу је ушло 270 милиона евра за реформу правосудног система. Упркос томе, судство и даље није ефикасно. По мом мишљењу, 60 одсто тог новца је украдено”, каже уредник часописа „Правни свет”.

Заменик шефа дипломатије се нада да ће Бугарска ускоро поново добити приступ блокираним европским фондовима. „Тачно је да проблема има, али се ми тек учимо како да користимо средства из европских фондова. Грчкој је за то било потребно 10 година, па и њих данас критикују. Не може се очекивати од Бугарске да за годину дана постане експерт, јер то није једноставан подухват”, ублажава критике из Брисела Милен Керемдџијев.