„Vruć šamar” zbog korupcije

Od našeg specijalnog izveštača
Sofija, avgusta – Kada je posle nekoliko starogradskih pesama orkestar zasvirao „A sad adio” grupa beogradskih novinara je na trenutak od iznenađenja prekinula večeru u poznatom restoranu „Hadži Draganova kuća”. Znamo da su naši folkeri veoma popularni u Bugarskoj, a čuli smo i da Bojko Borisov, gradonačelnik Sofije, „otkida” na Cecine pesme. Ali, da neko zna naslovnu pesmu iz TV serije „Vruć vetar” snimljene pre gotovo tri decenije bio je šok.

 „Zašto se čudite, osamdesetih godina prošlog veka sve televizijske antene u Sofiji su bile okrenute prema Jugoslaviji. U vreme dok smo bili u socijalističkom lageru, vaše televizijske serije bile su naš prozor ka Zapadu”, otkriva prevodilac Ksenija Kuličeva tajnu repertoara kafanskog orkestra.

Iscrpljena posle višegodišnje teške tranzicije, Bugarska je iskoristila šansu i na kraju našla svoje mesto na Zapadu. „Lade” i „moskviči” su prava retkost na ulicama Sofije. Utisak je da se voze bolja kola nego u Beogradu, što i nije neobično, jer su oslobođena carine. Glavni grad Bugarske je preplavljen ne samo auto-placevima i ekskluzivnim prodavnicama u kojima se prodaje odeća poznatih modnih dizajnera već i hotelima. Naši domaćini kažu da ih ima stotinak raznih kategorija. Ali, senku na tu bleštavu fasadu prestonice evropske Bugarske bacaju ozbiljna upozorenja iz Brisela. Ocena koju je Evropska komisija dala o napretku zemlje po šest pokazatelja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova dovela je do zamrzavanja evropskih fondova u julu. Bio je to pravi „vruć šamar” zvaničnoj Sofiji.

„Zbog korupcije, oko milijardu evra iz evropskih fondova je blokirano. Veliki infrastrukturni projekti su stopirani. Kakva je situacija dovoljno govori primer da država već 17 godina ne može da završi poslednjih stotinak kilometara autoputa ka Crnom moru”, kaže Reneta Nikolova, predsednik kluba „Novinari protiv korupcije”.

Nezadovoljna situacijom u državi, nacionalistička parlamentarna partije ATAKA je u centru grada ispred predsedništva organizovala „alternativni narodni parlament pod šatorom”, gde se smenjuju govornici koji kritikuju vladu premijera Sergeja Staniševa, smatrajući da će obustavljanje sredstava iz evropskih fondova dovesti Bugare do prosjačkog štapa. Na drugoj strani, poljoprivrednici danima blokiraju centar Plovdiva, zahtevajući od trojne vladajuće koalicije – Bugarske socijalističke partije, Nacionalnog pokreta za stabilnost i napredak i Pokreta za prava i slobode, da ispuni svoja obećanja. Mnogi su uzeli kredite nadajući se sredstvima iz pretpristupnog programa SAPARD.

„Potpuno su u pravu što protestuju. Brisel je SAPARD blokirao u maju, ali država im nije isplatila obećane subvencije od februara”, kaže Ivan Račev, urednik časopisa „Pravni svet”.

Sa prosečnom platom od 250 evra i penzijama ispod sto evra Bugarska sa Rumunijom još uvek spada u najnerazvijenije zemlje EU. Zdravstvo je u kolapsu, jer su medicinske sestre listom otišle u bogatije zemlje EU da rade. Vojsci nedostaje oficirski kadar, a na hiljade hektara obradivog zemljišta je u parlogu.

Ali, uprkos ovim teškoćama, Bugari su optimisti. Prema podacima Centralne banke, u zemlju je u toku ove godine ušlo oko dve milijarde evra investicija. Zamenik ministra spoljnih poslova Milen Keremeddžijev naglašava da je ulazak u NATO Bugarskoj doneo veću finansijsku korist od ulaska u EU. „Efekat ulaska u NATO se odmah video, jer su se strane investicije utrostručile. U 2007. u zemlju je ušlo šest milijardi dolara, a toliko novca nije investirano u prethodnih četiri-pet godina”, kaže Keremeddžijev.

Vanja Dobreva, zamenik ministra obrazovanja i nauke, kaže da je stopa nezaposlenih za tri godine sa 18 pala na šest odsto i da vlada namerava da sadašnju inflaciju od 14 procenata do kraja godine svede na sedam odsto.

„Ulaskom u EU bugarska privreda je počela da doživljava preporod, i sada smo u fazi kada nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage. Plate i penzije od 2005. godine više rastu od troškova života”, ističe Vanja Dobreva.

Novinari Reneta Nikolova i Ivan Račev kažu da je za Bugarsku najvažnije da se efikasnim merama suzbije korupcija, a to nije moguće ukoliko rad državnih institucija i raspolaganje finansijskim sredstvima iz budžeta i evropskih fondova nije transparentno. Zato je u dogovoru sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara (OLAF) Klub „Novinari protiv korupcije” pokrenuo nekoliko javnih kampanja s ciljem da građanima objasni kako novac iz evropskih fondova pripada njima, a ne ministrima.

„U okviru FAR programa u zemlju je ušlo 270 miliona evra za reformu pravosudnog sistema. Uprkos tome, sudstvo i dalje nije efikasno. Po mom mišljenju, 60 odsto tog novca je ukradeno”, kaže urednik časopisa „Pravni svet”.

Zamenik šefa diplomatije se nada da će Bugarska uskoro ponovo dobiti pristup blokiranim evropskim fondovima. „Tačno je da problema ima, ali se mi tek učimo kako da koristimo sredstva iz evropskih fondova. Grčkoj je za to bilo potrebno 10 godina, pa i njih danas kritikuju. Ne može se očekivati od Bugarske da za godinu dana postane ekspert, jer to nije jednostavan poduhvat”, ublažava kritike iz Brisela Milen Keremddžijev.