Зграда БИГЗ-а у новом оделу до лета

Обнова зграде БИГЗ-а у Булевару војводе Мишића биће окончана до краја пролећа, фасада ће и пре да буде завршена, а 80 одсто здања је већ издато. То су потврдили у компанији „Марера пропертиз” која је врхунско архитектонско дело модерне Драгише Брашована купила пре две године заједно са „Александар градњом”. Реконструкција овог споменика културе стартовала је прошле године и њоме је осим замене фасаде предвиђена и промена столарије, хидроизолације, уређење дворишног дела, а у унутрашњости објекта мењају се електро и водоводне инсталације, лифтови, уграђују нови противпожарни и сигурносни системи, постављају системи климатизације и вентилације. На објекту ће бити уграђена и спољашња расвета, „како би се нагласиле контуре зграде”, наводи „Марера” у писаним одговорима нашем листу.

– Имајући у виду величину зграде која се простире на 40.000 квадратних метара, унутрашњост БИГЗ-а нуди велику флексибилност по питању величина канцеларија. Сваки спрат подељен је на више целина, површине од 100 квадратних метара, па све до 3.500 квадратних метара, колика је површина целог спрата, што представља посебан раритет ове зграде. БИГЗ ће такође имати и два ресторана, од којих ће један бити на крову зграде, одакле се пружа прелеп поглед на град – истичу у „Марери” и додају да „цена ренте зграде БИГЗ-а одговара понуди канцеларијских простора А класе у Београду”.

Када је фебруара 2021. од Петра Матића као већинског власника здања купила БИГЗ, „Марера” је најавила да ће у реконструкцију уложити више од 40 милиона евра и да ће као и све друге обнове зграда – купује старе објекте и превара их у пословни простор за издавање – завршити за око 18 месеци.

Зграда БИГЗ-а изграђена је као зграда Државне штампарије између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитекта Драгиша Брашован, његови бисери у Београду су и зграда Команде ваздухопловства у Земуну, хотел „Метропол”, Генчићева кућа у Крунској улици – данас Музеј Николе Тесле, на овом здању у Булевару војводе Мишића први пут у београдској архитектури применио је армиранобетонски скелетни систем конструкције.

За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.