„Краљево коло”, кадрил и салонске игре

За љубитеље плеса богата је понуда школа у којима би могли да науче прве играчке кораке. У изобиљу су места где се уче савремени плесови попут румбе, самбе, ча-ча-ча и танга. Али, ко пожели да савлада дворске и балске игре, адреса на коју може да се обрати јесте „Клуб љубитеља историјских плесова”. Ово удружење обележиће у априлу јубилеј од десет година рада и броји око 30 чланова. Плесне кораке и кореографије уче у „Лазарцу” уз помоћ професионалних плесача.

Играју се „Краљево коло”, градске игре, балске и салонске игре, кадрил и валцер и све што се некада плесало на двору, углавном оживљава се заборављени део играчке традиције, објашњава Миливоје Павловић, председник клуба. Ансамбл је доскора чинила старија популација, али су сад подмлађени са неколико парова који ће дебитовати на „Светосавском балу” у Бечу, у палати „Хофбург”.

Плесача је увек мање, али уз добру организацију тај недостатак се не осећа. Најстарија и најактивнија чланица има 83 године и прати групу на свим гостовањима са истим усхићењем као кад је почела.

– Балске хаљине, фракови, српске војне униформе из 19. века са аутентичним мундирима и еполетама из тог времена јесу оно по чему су љубитељи историјског плеса посебни. Уз добру машту, помоћ од ентузијаста, новца од чланарина и из својих личних прихода финансирамо костиме, детаље, путовања и представљање клуба – наводи Павловић.

Памти и када је због мундира који му је нацртао костимограф Борис Чакширан подигао кредит да би дочарао епоху у којој су се за бал на двору младе девојке, официри и чиновници спремали годину дана. Наступали су у Врњачкој Бањи и на фестивалима дворских игара. „Клуб љубитеља историјског плеса” сутра ће организовати у „Лазарцу” на Врачару „Светосавски бал” и Београђанима ће представити традицију игара и дочарати дух времена из 1861. године. Тада је кнез Михаило Обреновић организовао први „Светосавски бал” на коме се прикупљао прилог за изградњу прве болнице у Београду, место где је данас зграда Српског лекарског друштва.

Од града су добили обећање да ће се поново вратити традиција добротворног „Светосавског бала” јер је од велике важности да обележавамо ту манифестацију због хумане намене да се помогне друштву у стварању нових задужбина, али и да се сачува од заборава.