Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Увертира” за избор новог патријарха

„Увертира” за избор новог патријарха
Отац Сава Јањић и Владика Теодосије (Фото Фонет)

Смењивање владике Теодосија и заоштравање сукоба између епископа Артемија са Светим синодом на чијем челу је митрополит црногорско-приморски Амфилохије треба сагледавати и као „предигру” и својеврсно одмеравање снага у СПЦ-у уочи избора будућег патријарха.

Иако је одмах после мајског сабора за подгоричке „Вијести” изјавио „да се нада да неће бити српски патријарх, али да о томе одлучује Господ”, митрополит Амфилохије који је својој титули придодао и достојанство архиепископа (што многе владике оспоравају), остаје један од главних кандидата за 45. поглавара СПЦ.

Према неким незваничним информацијама недавно су се поједини кругови из врха државе интересовали какве шансе за новог поглавара има епископ аустралијско-новозеландски Иринеј (Добријевић) који има добре везе у америчкој администрацији.

(/slika2)Проблем је што епископ Иринеј, за сада, не испуњава канонске услове за положај патријарха јер нема пет година архијерејске службе. Изабран је за епископа у јулу 2006. године.

Као могући кандидати такозване босанске струје за новог патријарха спомињу се епископ бањалучки Јефрем и митрополит дабробосански Николај. У патријаршији се често може чути како би они волели да нови „духовни вођа” српског народа буде неко од млађих епископа. Тако се као могући кандидати спомињу епископ захумско-херцеговачки Григорије и епископ браничевски Игњатије.

Наравно у овим комбинацијама не треба заборавити ни епископа Артемија који се намеће као предводник антиекуменистичке струје у СПЦ-у која се противи изменама у служењу Свете литургије.

Пошто се патријарх бира „апостолским жребом” између тројице кандидата који су добили највећи број гласова на изборном сабору није искључено да неко међу поменутим личностима наследи патријарха Павла и заседне у трон Светога Саве.

Прави „медијски рат” информативних служби Светог синода и Рашко-призренске епархије се наставља. Тако су се на званичном сајту СПЦ-а нашле информације КиМ радија који отворено подржава епископа липљанског Теодосија.

Повратници метохијских села упутили су апел Синоду Српске православне цркве да детаљно размотри одлуку владике Артемија да смени владику Теодосија и управу манастира Високи Дечани. Представник повратника у општини Клина и шеф локалне канцеларије, Милорад Шарковић, изјавио је КиМ радију да је у разговору са представницима свих повратничких места у Метохији сазнао да у народу метохијског региона влада огромно огорчење пре свега због неслагања унутар цркве, а посебно огорчење влада због одлуке владике Артемија да смени владику Теодосија. Он каже да су неизмерно захвални дечанском братству на подршци и љубави коју су повратницима пружали од почетка њиховог повратка.

„Дајемо пуну подршку владици Теодосију и користићемо сваки метод да подржимо дечанске монахе. Да није владике Теодосија ми не бисмо опстали ни материјално, ни духовно ни морално. Не бисмо опстали овде ни један једини дан. Јер то су још светионици у које ми гледамо”, рекао је Шарковић.

Иако из рашко-призренске епархије тврде да је протосинђелу Симеону поломљена нога и да због тога носи гипс КиМ радио тврди да је лични секретар владике Артемија у Дом здравља у Грачаници примљен са лакшом повредом пете која не захтева болничко лечење.

На другој страни саопштењем се јуче огласио и владика Артемије поводом одлуке Светог архијерејског сабора од 19. маја 2006. године која је објављена на сајту СПЦ-а 23. августа где се од њега тражи да протосинђела Симеона (Виловског) због прекршаја црквено-канонског поретка разреши свих административних и црквених дужности.

„Одлука Светог архијерејског сабора о протосинђелу Симеону Виловском – иако иста садржи и многе друге сегменте, то и Ми, истине ради, морамо да кажемо да смо Ми на сва та питања поднели свој извештај Светом архијерејском синоду још 4. септембра 2006. године, после чега Синод није никакве захтеве по тим питањима постављао, што је знак да је био задовољан Нашим одговорима изнетим у извештају. Тиме је на сва та питања и ’недоумице’ стављена тачка још пре две године. Зато Нас заиста чуди шта је то што је дало повода Синоду да после две године оживљава исту проблематику, ако не из жеље за појачаним притиском на Нас и наше сараднике. Примену једне врсте сатанизације, чиме се унапред сврстава на погрешну страну, подржавајући побуну и непослужност, што је преседан у историји Цркве православне”, поручује владика Артемије.

Иначе, последњих неколико година епископ Артемије је дежурна тема на сабору. Због противљења да прихвати Меморандум, јер се није слагао да они који су рушили обнављају наше манастире умало није смењен из рашко-призренске епархије на мајском сабору 2005. године. Тада се говорило и о могућности његовог пензионисања.

„Тада смо мислили да неће ’преживети’ сабор. Највише су га због противљења Меморандуму нападали епископ Атанасије (Јевтић), митрополит Амфилохије, епископ бачки Иринеј”, каже један извор близак СПЦ-у.

И уочи овогодишњег сабора су се проносиле гласине да ће епископ Артемије због „непослушности” бити пребачен у другу епархију. Као могућност се спомињала браничевска епархија. По том сценарију владика Игњатије је требало да пређе из Пожаревца у Београд, јер је Архиепископија београдско-карловачка требало да се подели на више епархија.

Да би нашли повода за Артемијеву смену оформљена је и једна висока црквена комисија која је под руководством епископа Атанасија (Јевтића) 2006. године истраживала финансијско пословање у рашко-призренској епархији.

„Сваки папир су погледали. Посебно их је занимало пословање епархијске грађевинске фирме ’Раде неимар’. Али нису ништа нашли што компромитује владику Артемија”, каже један извор из рашко-призренске епархије.

(/slika3)Како се незванично чује поједини утицајни кругови из СПЦ-а су још од 1998. године вршили притисак на Артемија да предложи Теодосија за свог викарног епископа. Епископ рашко-призренски је то одбијао, да би на крају 2004. године попустио пред тим притисцима.

У целом овом случају највише чуди поступак дечанских монаха који су потписима одбили да се повинују одлуци свог надлежног архијереја, што само баца непотребну мрљу на братство задужбине Светог краља Дечанског. Не само зато што је такав поступак у супротности са црквеним канонима, већ и због чињенице да међу потписима има и фалсификата.

„Како то да су међу потписанима и монаси Иларион и Кирило, који се тренутно налазе као пратња групи српске деце која се налази на опоравку у грчком летовалишту Аспровалта”, каже нам један извор из рашко-призренске епархије.

Према неким незваничним информацијама многи чланови садашњег побуњеног братства у Дечанима добили су и нова косовска документа и наводно су спремни, ако затреба, да од косовске државе затраже заштиту од владике Артемија.

М. Пешић

-----------------------------------------------------------

Митрополит Амфилохије причестио патријарха Павла

Митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве Амфилохије причестио је јуче српског патријарха Павла на Војномедицинској академији, чији тим лекара специјалиста брине о здрављу поглавара Српске православне цркве. Патријарх је причест примио у присуству епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и липљанског Теодосија, саопштила је Информативна служба СПЦ-а.

У пратњи епископа, патријарха су посетили секретар Архиепископије београдско-карловачке протојереј-ставрофор Божидар Бакајлић, архијерејски намесник београдски протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, архимандрит Данило (Љуботина), протођакон Стеван Рапајић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Драган С. Танасијевић и ипођакон Мирослав Ракоњац.

Посети је претходила литургија у капели Светог Симеона Мироточивог у српској Патријаршији, коју је предводио митрополит Амфилохије, који је у одсуству патријарха Павла преузео дужности које му припадају као најстаријем по рукоположењу члану Синода СПЦ.

Танјуг

Коментари56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.