Мали инцидент са великим последицама

Грудва неспоразума поводом „Меморандума о разумевању о договореним општим принципима за обнову објеката СПЦ-а на Косову и Метохији” закотрљана у марту 2005. године као лавина се сручила на српску цркву. Нешто што је пре више од три године изгледало као „мали инцидент са непослушним владиком” претворило се у озбиљан сукоб између епископа рашко-призренског Артемија и Светог архијерејског синода којим председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Шта је патријарх Павле поручио митрополиту Амфилохију и епископу липљанском Теодосију који су га јуче посетили на ВМА, поводом новонастале ситуације информативна служба СПЦ-а није саопштила. У суштини Свети синод нема никаквих ингеренција да промени Артемијеву одлуку о смени владике липљанског Теодосија, а по свој прилици тешко да ће га и убедити у тако нешто.

Отворени сукоб Артемија и Амфилохија који одавно тиња кулминирао је одмах после 17. фебруара када је Косово прогласило независност и показао да Црква, ипак нема јединствени став када је у питању обнова порушених српских светиња у мартовском погрому 2004. године. Свети синод је почетком марта одржао своју седницу у Пећкој патријаршији. Једна Амфилохијева изјава, за коју се после испоставило да је погрешно пренета, у којој је наводно поручио да црква на обнови порушених светиња мора да сарађује са Приштином била је окидач. Артемије је жестоко узвратио рекавши да се митрополит црногорско-приморски неканонски меша у надлежност његове епархије.

Меморандум за Артемија је престао да важи оног дана када је Косово прогласило независност. Он је тада свима у својој епархији забранио било какве контакте са представницима мисије Еулекс и органима власти у Приштини, осим с Унмиком.

Одавно се зна да манастир Високи Дечани води другачију, условно речено мекшу политику према међународној заједници на Косову и Метохији. Епископ липљански Теодосије у ретким изјавама је говорио како је најважније сачувати светиње и народ, док је Артемије углавном иступао са много тврђим ставом.

У јавности је тако створена слика да је владика Теодосије због чињенице да спроводи политику Светог синода ближи демократама Бориса Тадића, а да Артемије припада тврдој деесесовској струји.

Тачно је да владика рашко-призренски није презао од тога да критикује и министра одбране Драгана Шутановца, начелника генералштаба Здравка Поноша, па и самог председника Бориса Тадића.

„Ставом да неће употребити војску у случају једностраног проглашења независности, власт у Београду, Албанцима шаље поруку да нам могу узети Косово и Метохији”, говорио је без длаке на језику владика Артемије.

Поједини црквени аналитичари који замерају Артемију на овим „ратоборним” изјавама, случајно или не, заборављају да је и садашњи партнер демократа министар полиције Ивица Дачић на ванредном заседању Скупштине Србије, тада као опозиционар апеловао да се Космет мора и физички одбранити: „Позивам полицију да не мора да повећава борбену готовост на демонстрантима у Београду, него да се спреми да брани српски народ, заједно с војском, на Косову и Метохији”.

Из Патријаршије поручују да се владика Теодосије када је у питању обнова порушених светиња понаша у складу са одлукама Светог архијерејског сабора, а да је епископ Артемије тај који води неку своју политику која одступа од званичног црквеног става. Тако се поново као и 2005. године отворило питање ко је старији епископ или сабор. Тврдња да ниједан епископ није изнад Светог архијерејског сабора је тачна. Али, проблем је што се то начело у српској цркви примењује селективно. Сабор је већ три пута донео одлуку о начину служења Свете литургије, али је многи епископи, ипак и даље тумаче на свој начин.

Ако се садашњи спор између владике рашко-призренског и Светог синода посматра из црквено-канонског угла право је на страни епископа Артемија. Јер, сваки архијереј има власт да самостално доноси одлуке о размештању намесника, мења игумане манастира, даје канонске отпусте свештеницима и монасима, али и да своје помоћнике (викарне епископе) разрешава од свих унутарепархијских обавеза. Једина могућност по којој би Свети синод могао да заштити владику Теодосија, претпоставља покретање спора пред Великим црквеним судом против епископа рашко-призренског због овакве одлуке. А то значи да би о евентуалној Артемијевој кривици морало да се изјасни 12 владика или Свети архијерејски сабор.

Миленко Пешић

-----------------------------------------------------------

Б 92: Артемије нудио Коштуници грађевинске услуге

Грађевинска компанија „Раде неимар д.о.о." иза које, како је утврдила СПЦ, стоји епископ рашко-призренски Артемије, основана је без знања цркве и, како је утврђено, у пословима обнове светиња на Косову пословала је незаконито, јавља Б 92.

Ова медијска кућапоседује Извештај о финансијском пословању предузећа „Раде неимар д.о.о.", у којем пише да је владика Артемије 2005. услуге ове компаније нудио и тадашњем премијеру Војиславу Коштуници за обнову цркава на Косову. У документацији до које је дошла Б 92 стоји да је Епархијски центар „Раде неимар д.о.о." регистрован у Београду на адреси Пере Сегединца 4, а на име Предрага Суботичког.

На поштанском сандучету број 9, поред презимена Меденица, стоји и име Предраг Суботичко, као и назив Епархијски центар, али је станар који нам је отворио врата рекао да се та фирма више не налази на тој адреси. Како пише у извештају, „Раде неимар" основан је 2003. као предузеће за грађевинарство, трговину и услуге.

Исте године Епархија, на чијем је челу Артемије, без знања цркве склапа уговор са Предрагом Суботичким, коме одобрава да у свим пословима заступа Епархију и, како пише у документу, фирма годинама Српској православној цркви не уплаћује неопходне дажбине.

Епископ Артемије своју грађевинску фирму препоручује и државним органима. Бивши министар за Косово Слободан Самарџић, који је иначе високи функционер ДСС-а, сматра да се инсистирањем на причи о грађевинској фирми епископа Артемија скреће пажња са главног проблема, а то је проблем у цркви.

У извештају се наводи да је 18. новембра 2005. Артемије понудио тадашњем премијеру Војиславу Коштуници да за 100 милиона динара ради на обнови цркава на Косову; међутим, Самарџић тврди да о томе ништа не зна. Артемије је, међутим, осим са премијером, желео да послује и са државним фирмама. Тако се, у документу до кога је дошла Б 92, наводи да је Телеком Србија ангажовао фирму „Раде неимар" за постављање оптичких каблова. У Телекому су, међутим, рекли да они са тим предузећем никада нису имали уговор. Епископ Артемије је пре две године понудио и бившем министру за капиталне инвестиције Велимиру Илићу пословну сарадњу у изградњи монтажних кућица на Косову, што Илић и потврђује.