Допринос Бранка Пешића развоју Београда

После Другог светског рата, Београд је имао више развојних фаза. Првих десет година отклањао је ожиљке од ратних разарања. Почетком педесетих година прошлог века, указом председника републике Тита, започиње изградња Новог Београда, која и данас траје.

Шездесетих година прошлог века започела је масовна изградња града, да би у периоду између седамдесетих и осамдесетих достигла максимум. Градило се 40.000 станова годишње, усељавало се 13.000, а Фонд за расељавање имао је 1.300 станова.

У то време председник Града Београда био је Бранко Пешић. Многи блокови у Новом Београду, насеља у Земуну Сава Ковачевић и Галеника, Петлово брдо, Миријево, Вишњичка бања, Лабудово брдо, насеље у Скојевској, Карабурма, Браће Јерковић, само су нека од сазиданих.

Инвеститор је била држава. Извођачке фирме биле су државне. Станови су дељени по списку.

Београд је постао полигон за разне урбанистичке поставке, често копиране из иностранства. Многе урбанистичке поставке хваљене су од струковних организација не залазећи критично у цену изградње, нити у то да ли су све урбанистичке поставке одговарале нашим навикама. Урбанисти су урбанизовали, а архитекте пројектовале да би неком непознатом кориснику било лепо.

Ипак, с правом се можемо питати да ли је станоградња најмаркантнија активност тадашњег председника града Бранка Пешића.

Сматрам да су најважнији били изградња ауто-пута кроз Нови Београд, мост „Газела” и Мостарска петља. Саобраћајна веза Европе и Азије ишла је преко Теразија и Трга Славија. Свака већа киша која би тада пала поплавила би подвожњак код „Енергопројекта” и саобраћај би био заустављен док вода не отече.

Сарадници Бранка Пешића – архитекта Брана Јовин и инжењер Јован Катанић –сугерисали су му да је потребно да се изграде ауто-пут кроз Нови Београд, мост „Газела” и Мостарска петља. Пешић је убедио Тита да је неопходно да се изграде те саобраћајнице јер би без њих, кад би се Тито враћао с пута или кад су у град стизале стране делегације, пола Београда било затворено. Тежак саобраћај, камиони, цистерне и опасне материје ишли су истим путем. Бранко Пешић је хтео то да промени.

Крајем шездесетих година прошлог века почела је изградња ауто-пута кроз Нови Београд, да би децембра 1970. били пуштени у саобраћај мост „Газела” и Мостарска петља.

За тако велику инвестицију била је потребна финансијска помоћ државе. Неке републике СФРЈ биле су против тога да се паре из буџета користе да би се градио Београд, али је снажан углед Бранка Пешића превазишао тај проблем.

Поред ауто-пута, моста „Газела” и Мостарске петље изграђен је и низ других значајних објеката: Центар Сава, подземни пролаз на Теразијама, започето је пројектовање метроа у Београду, дефинисана је локација нове железничке станице Београд у Прокопу...

Велики квалитет председника града Београда Бранка Пешића била је његова способност да непогрешиво одабере врхунски тим сарадника којима је веровао.

У протеклим деценијама Београд од тзв. државног урбанизма прелази у инвеститорски урбанизам, који еволуира у брутализам, јер профит постаје мера свих активности.

Др Бранимир Ујдур,
дипл. грађ. инж.