Иза уплашеног срца крију се одличне идеје

Данашња емисија „Метаморфозе” посвећена је редитељу Слободану Унковском, изузетно значајној личности за историју нашег савременог позоришта, који је режирао неколико антологијских представа. Он верује да је у позоришту као и у љубави важно поверење. Да су пробе простор слободе где може да се изговори, уради или коментарише све, а највише оно што на први поглед изгледа неадекватно и непотребно. Иза стидљивих глагола и уплашеног срца се, каже, веома често крију одличне идеје које вапе за својом прецизном артикулацијом. Процес настанка његових представа је сложен, дао му је име „Медуза метод”.

Рођен је и одрастао у Скопљу. Дипломирао је режију 1971. на београдској академији у класи професора Вјекослава Афрића. Професор је на Факултету драмских уметности у Скопљу и води мастер програм из позоришне режије. Као професор и гостујући уметник радио је на Харварду и Бруклин колеџу, у Грчком народном позоришту у Атини.

Режирао је бројне представе свуда по свету, највише у Југословенском драмском позоришту у Београду. Ту је реализовао неколико најзначајнијих представа у својој каријери, али и у историји овог позоришта: „Хрватски Фауст” Слободана Шнајдера, „Позоришне илузије” Пјера Корнеја, „Буре барута” Дејана Дуковског, „Шине” Милене Марковић, „Није смрт бицикло да ти га украду” Биљане Србљановић.

У дугогодишњем позоришном раду Унковски је режирао стотинак наслова, бројна су дела класика попут Калдерона, Томаса Мана, Еурипида, Чехова, Шекспира, Голдонија, Стриндберга, Брехта, Ибсена, Корнеја, Молијера, али ту је и више од 35 праизведби комада савремених драмских писаца, међу којима је чак једанаест драма Горана Стефановског.

На Стеријином позорју изведено је једанаест представа у његовој режији, од чега је пет добило Стеријину награду. Са сарајевског МЕСС-а има три награде, ту су и признања за најбољег редитеља на „Гавелиним вечерима”, „Бојан Ступица”, „Златни ловоров вијенац”...

Слободан Унковски верује да позориште има предност да постави непостављена питања, незгодна, забрањена, непристојна, заборављена... И колико је спретније и креативније у томе, толико су представе боље и узбудљивије.

Кроз представе које режира говори о нама данас, али и о себи, о свом видљивом или невидљивом свету.

Серијал „Метаморфозе” ауторке Оливере Милошевић посвећен је нашим најзначајнијим позоришним уметницима – писцима, редитељима, глумцима, сценографима, костимографима, композиторима... Свака епизода је о једном уметнику и рађена је у необичној, фрагментарној форми. Ауторка снима интервју са саговорником, а затим монтира као монолог на задате теме и богато илуструје инсертима и фотографијама из представа, дајући свеобухватни уметнички и лични портрет сваког ствараоца.

– Серијал има намеру да на неки начин демистификује позориште, представи начин и процес, идеје и праксе стварања ове уметности. Свака епизода је и својеврстан мастер клас врхунских стваралаца и путоказ ка врхунцима ове уметности – казује ауторка и додаје:

– То су вансеријске личности, са великим и значајним делима и признањима не само у срединама у којима стварају, већ много шире, у европским и светским оквирима. Идеја је да серијал буде огледало савремене позоришне уметности и друштвених околности у којима она настаје. Зато се осим позоришних разматрају и друге теме: какав је свет у којем живимо, шта у таквом свету значе култура и уметност, шта данас значе појмови идентитет, слобода и срећа.

Ово је трећа сезона „Метаморфозе” у којој је 15 изузетних позоришних уметника. Такав је и редитељ Слободан Унковски којем је посвећена ова епизода.