Шарени и кићени хотели и градске куће

Један град, пет грађевина, безброј прича – слоган је под којим су у Туристичкој организацији Србије недавно представљене двојезичне брошуре о најистакнутијим грађевинама сецесије у Београду, Новом Саду и Суботици, градовима у којима је овај стил градње најприсутнији.

Пре тога, у Новом Саду прошле године одржана је и изложба „(Не)обично лице сецесије” с циљем да се истакне декоративност сецесијског уметничког и градитељског покрета и умешност стваралаца у уношењу новина у архитектонској обради фасада и ентеријера.

Да се сачувају од рушења

– Брошуре и изложба део су међународног пројекта „Ар нуво 2” (Art Nouveau 2) посвећеног јачању културног идентитета земаља Дунавске регије, заснованог на заједничком наслеђу сецесије. Завод за заштиту споменика културе Србије је пројектни, а Министарство културе и информисања придружени партнер – каже у име Завода за заштиту споменика културе историчар уметности Владимир Џамић.

Директорка „Артис центра” Тамара Огњевић напомиње да је циљ изложбе био и да покажу да Суботица, Нови Сад и Београд имају значајно архитектонско наслеђе које припада овом покрету, а заслужује већу пажњу него што је има. Пројeкaт има циљ да се спречи и заустави уништавање грађевина и украса сецесије, као што је срушено дело Јована Илкића у Ресавској улици у Београду, додаје.

– Иако сваки од градова показује особености у приказивању овог правца – утицај немачке сецесије у новосадској, мађарске у суботичкој и народних елемената у београдској – све их повезује сецесијско наслеђе које чини битан чинилац њихових урбаних историјских центара – каже.

Ако се заинтересујете за ар нуво у Србији, наћи ћете овај стил и у Чачку (хотел „Београд” из 1900. године) и у другим градовима кроз које су полазили први возови, иако је он карактеристичнији за северне крајеве.

Посластичарнице за ново доба

– Најзанимљивије је што сам стил открива навике живота тог времена. Као што су банкари били најважнији за градњу ових декоративних грађевина, тако су и посластичарнице тог доба играле посебну улогу у друштву које се досељавало у градове, јер је једино у њих жена могла да уђе и седне сама, а да не буде етикетирана, што би се догодило кад би сама седела у ресторану – каже Тамара Огњевић најављујући студију о посластичарници из доба „новог стила”.

Како наводи за „Магазин”, посластичарница из доба сецесије је научни пројекат у зачетку, а истраживање и представљање ове реткости трајаће наредних пет година у пет земаља подунавске регије. Истраживачи, додаје, жељно ишчекују какве ће све приче подаци о историји посластичарнице још „изнедрити”.