Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бојкотом наставе вратили смењеног директора на чело осмолетке у Омољици

Од 504 ђака омољичке ОШ „Доситеј Обрадовић” часовима је присуствовало само 79 основаца, због смене руководства, а данас је новопостављен в. д. директора дао отказ
Бојкотом наставе вратили смењеног директора на чело осмолетке у Омољици
(Фото О. Јанковић)

Првог радног дана ове седмице већина ученика Основне школе „Доситеј Обрадовић” у Омољици није дошла на наставу, тек сваки шести ђак присуствовао је часовима у знак негодовања због смене директора, и данас их није било много више. Тиме је настављен протест који је минулог викенда у центру овог панчевачког насеља окупио ђаке, родитеље, наставнике, мештане – уверене да кадровске промене на челу осмолетке нису нужне, да су чак и неоправдано наметнуте. Преседан је у овдашњој образовној пракси да родитељи не дозволе ђацима да иду у школу у знак подршке бившем директору, а управо то се догодило у Омољици, када је и званично предао функцију новом вршиоцу дужности директора. Нови обрт догодио се на наставничком већу, које је управо завршено, а на коме је, како сазнајемо, именовани в. д. директора поднео оставку, да би на ту функцију, напослетку, био постављен претходни директор ове школе.

Без сумње је таквом епилогу допринело то што је од укупно 504 ученика на часовима јуче присуствовало 79 ђака, а од 103 детета која под кровом ове школе иду у предшколски програм и вртић било је присутно само 14 малишана, како је за наш лист прецизирала Жаклина Марјановић, председник школског одбора. Масовни бојкот наставе, како истиче, одраз је негодовања родитеља, а настављен је и данас.

– Школски колектив није одговоран за ове изостанке, то је искључиво одлука родитеља. Сви знају да је на конкурс за директора био пријављен само један кандидат, Владимир Ристић, који је био директор ове школе у два мандата. Добио је огромну подршку колектива и већину гласова школског одбора, од чијих је девет чланова шест гласало за њега, а три преостала члана су представници локалне самоуправе који се нису ни појавили на седници. Воља колектива и школског одбора није испоштована, с тим се нисмо помирили, али нисмо обуставили рад – разјашњава Марјановићева.

Протест и изостанци су „одговор средине која, потпуно оправдано, одбија да трпи наметнута кадровска решења”, сматра Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине, у чијем је чланству омољичка ОШ „Доситеј Обрадовић”. Он истиче да је било планирано да обавезе одељенских старешина у погледу присуства ученика на часовима буду тема седнице наставничког већа, али је „ипак, победио разум, новопостављена колегиница на место в. д. директора је дала отказ, а на то функцију именован је бивши директор школе, како је и требало да буде без хаоса”.

– Уместо да одлука на основу гласања колектива и школског одбора буде једноставна, брза и лака, како би колектив, који притом постиже сјајне резултате, наставио успешан рад, покрајински секретар, јасно кршећи Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), није дао сагласност за реизбор директора зато што – нема положен испит за лиценцу. Притом, у ЗОСОВ-у не постоји одредба која обавезује кандидата за директорску функцију да мора да има лиценцу – наглашава Кокот.

У том закону пише и да је „изабрани директор који нема положен испит за директора, дужан да га положи у року до две године од дана ступања на дужност”, а да оном ко ту обавезу не испуни у предвиђеном року „престаје дужност директора”. Како је могуће да је Владимир Ристић био директор ОШ „Доситеј Обрадовић” пуна два мандата, дакле осам година, без лиценце? Зашто није одавно разрешен функције? Сад треба имати у виду да је обавеза да руководиоци школа имају положен испит за директора уведена пре безмало две деценије – изменама и допунама ЗОСОВ-а 2004. године. Међутим, прописане обуке за директорске лиценце спроводе се тек последњих пет-шест година, а прва група директора је испит за лиценцу положила у децембру 2018. године. На званичним сајту Министарства просвете пише да је 379 директора положило испит за лиценцу, а у Србији има више од 1.700 основних и средњих школа.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
И даље совјетске осмољетке? 1954е кад сам био у првом разреду укинуше ниже гимназије!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.