Зеленски поново кандидат за Нобелову награду за мир

ОСЛО - Од председника Украјине до шефа НАТО-а, многи кандидати предложени за Нобелову награду за мир 2023. годину, повезани су са ратом у Украјини, али то не значи да су фаворити, саопштено је данас у Ослу.

Међу појединцима и организацијама предложеним Норвешком Нобеловом комитету, неколико имена која су објављена у јавности, углавном се односе на рат у Украјини или на опозицију руском председнику Владимиру Путину.

Према статуту Фондације Нобел, списак кандидата се чува у тајности најмање 50 година. Међутим, неколико хиљада спонзора, међу којима су парламентараци, министри, бивши победници или поједини универзитетски професори, слободно откривају идентитет својих миљеника.

Име добитника Нобелове награде за мир обично буде саопштено почетком октобра, заједно као и добитници Нобелове награде у осталим категоријама (за медицину, физику, хемију, књижевност и економију).

Сваке године буде предложено неколико стотина имена за Нобелову награду за мир. Прошле године их је било 343.

Један норвешки локални званичник из популистичке деснице рекао је да предлаже украјинског председника Володимира Зеленског који је постао симбол отпора руској инвазији покренутој 24. фебруара прошле године.

Један норвешки посланик је доставио име свог сународника Јенса Столтенберга за кога сматра да „заслужује награду за свој примеран рад на месту генералног секретара НАТО-а у тешком периоду за Алијансу, а то је брутална офанзива против једне мирне суседне земље”.

У конкуренцији су и турски председник Реџеп Тајип Ердоган, кога је предложио председник пакистанског Сената због његових мировних напора „пре и током рата Русије и Украјине”.

Међу противницима Кремља, предложени су Алексеј Наваљни који је у руском затвору после покушаја тровања, као и новинар Владимир Кара-Мурза, такође у затвору пошто је преживео, како каже, два покушаја тровања.

У претходне две године награђени су критичари Кремља.

Прошле године, награда је отишла у руке три добитника, а то су руска невладина организација Меморијал којој је руско правосуђе наложило распуштање, украјински Центар за грађанске слободе и затворени белоруски активиста Алес Бјаљатски.

Нобелову награду за мир 2021. године добили су главни уредник руског листа „Новаја Газета”, Дмитриј Муратов и филипинска новинарка Марија Реса за допринос слободи изражавања која је у њиховим земљама ограничена.

Директор Института за истраживање мира у Ослу Хенрик Урдал сматра да је мало вероватно да ће Нобелов комитет ове године доделити награду повезану са Русијом и Украјином, да не би био означен „евроцентричним”.„Сумњам да ће доделити трећи пут заредом награду која би се односила на Русију”, рекао је Урдал.

Бројни европски политичари прошлог марта изразили су иницијативу да се украјинском председнику Володимиру Зеленском додели Нобелова награда за мир за 2022. годину.Апелујемо на Комитет да продужи процедуру номинације за Нобелову награду за мир до 31. марта 2022. године како би се омогуćило номиновање председника Зеленског и украјинског народа за Нобелову награду за мир, следило је тада из писма политичара.

Норвешки Нобелов комитет држао је листу номинација строго чуваном тајном, али се зна да на њој било 343 имена, укључујући 251 појединца и 92 организације.

Пре проглашења добитника, стручњаци су спекулисали о томе ко би могао да добије престижну награду, а главни фаворит на кладионицама био је Володимир Зеленски. Није прошао али је поново, многи тврде, најозбиљнији кандидат, без обзира што се људи из комитета опиру на питање о политичком утицају на њих.